Грађани Србије раде више од просека ЕУ

Радници у Србији поново су у врху европске листе с највише радних сати недељно. Број такозваних стварних радних сати за 15 одсто већи је од просека ЕУ, па су наши радници, према подацима Евростата, на послу проводили 41,7 сати седмично. Просек у ЕУ је 36,1 сат. Више времена од запослених грађана Србије на послу су једино провели радници у Турској – 44,2 сата. Најдужа радна недеља у земљама ЕУ је у Грчкој (39,8 сати) и Румунији (39,5), а најкраћу радну недељу имала је Холандија (32,2 сата), затим Аустрија (33,6) и Немачка (34 сата).

Да у нашој земљи, за разлику од европских послодавци који не траже од својих радника да толико раде, ипак има интензивнијег рада, признаје Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку.

– У Европи послодавац не тражи да радник више ради, јер је сам рад другачије организован. Код нас је проблем и колико инспекција и држава довољно нагледају примену Закона о раду, као и да ли се закон злоупотребљава. Друго, многи запослени који су незадовољни висином својих зарада веома често прихватају да раде прековремено. Стога, ми тренутно спадамо у државу у којој се највише ефективно ради, а један од разлога је и што Србија и даље технолошки заостаје за Европом у неким гранама привреде па је је зато већи број радних сати, него на Старом континенту – објашњава Рајић и додаје да свему томе кумују и боља опрема, машине и начин рада који су у земљама ЕУ иновирани, а код нас не у толикој мери.

– Основна ствар је дакле што је овде нижи животни стандард, због чега људи желе више да зараде, а то значи да многи раде јер морају, а не да су вреднији од остатка Европе. Радимо више ефективно, али је наша индустријска продуктивност и даље на нивоу између 76 и 82 одсто продуктивности у земљама ЕУ – истиче Рајић.

Важна ствар је и ниво обучености, образовања и вештости домаће радне снаге, јер и то утиче на број проведених сати на послу.

– Радна снага је у Европи нешто квалитетнија него код нас. Уосталом, ниво њиховог образовања је виши, а образованији радник више уради у јединици времена него онај мање образован. Код нас то мора да се надокнади тако што запослени мора дуже да ради – напомиње он.

Иначе, просек трајања додатних обука запослених у ЕУ је три месеца, а код нас такве обуке трају од девет месеци до чак две године, додаје Рајић.

– То значи да фирма када прими неког новог, много више времена мора да посвети том новајлији. Па, онда ти запослени који обучавају немају довољан учинак на послу, јер део свог радног времена морају да посвете обучавању нових колега, и то такође може бити разлог за пад продуктивности рада у Србији – напомиње Рајић.

На све то утиче и што нам је друштво у ствари друштво старијих.

– Највећи број прековремених сати имају људи старији до 45 и 50 година. Јер они имају знање и искуство, сматра се да су управо они савеснији и вреднији, а млади који би требало да су пуни елана, бирају послове – додаје Рајић.