Роман о тероризму

Зашто неко уништи свој живот или живот неког другог са произвољним жаром, пита се антитерористичка истражна суткиња Алма Ревел, јунакиња романа „Одлука” француске књижевнице Карин Туил. Она трага за одговором на ово питање попут новинарке, историчарке, списатељице, ради на реконструисању и утврђивању пређашњег стања, покушава да разуме болесну привлачност насиља, док се сви у антитерористичкој служби у Паризу, примајући од 2015. године само ударце, батргају у покушају да утврде како су се џихадистичке мреже организовале. Пита се шта је узрок те мржње која подстиче на терористичка дела. Испирање мозга? Друштвена одбаченост? Понижење? Боравак у затвору који их је довео у везу са лошим људима? Суђење?

Поменути роман, који је недавно објављен и на српском у издању издавачке куће „Booka” у преводу Оље Петронић, кроз тему тероризма у суштини се бави моралним конфликтима у сваком појединцу, као и питањима истине, правде и расизма у данашње време. Алма Ревел треба да одлучи да ли младић Абделџалел Касем, који је осумњичен да се придружио терористима, треба да буде кривично гоњен или пуштен на слободу. Истовремено, брак јој се распада, има љубавну аферу са адвокатом који заступа осумњиченог, што само погоршава ситуацију, јер јој он стално намеће моралну дилему да ли затварати младе људе који заправо у затвору могу да се преобрате у терористе. Није поштеђена ни претећих порука, свакодневно јој прете смрћу – свугде је прате два телохранитеља, не сме сама да хода улицом, да седне близу прозора у ресторану, нити да уђе у возило које претходно није прегледано.

Ипак, њен посао је „процена опасности, али и вера у људско биће”, коју се труди да не изневери: „Оптужени долазе под пратњом, са лисицама на рукама, у томе лежи значајна психолошка неравнотежа: у њиховој глави ја имам моћ, одлучујем о њиховом животу. Увек се рукујем са њима кад ми уђу у канцеларију, чак и кад су оптужени за грозне злочине: то је начин да им потврдим првенство људскости над варварством, да их подсетим да се налазимо у простору посвећеном правди, да обновимо неку врсту уљудности, да им кажем: Починили сте зверства, али признајем да имате место у заједници људи – ако их заведемо као чудовишта, прелазимо на њихову страну, губимо сваку способност поимања.”

Абделџалел Касем јој на испитивању каже: „Питате ме зашто су моји родитељи дошли у Француску: да би зарадили за живот. Новац је покретач рата, зар не? Само то је важно у овом друштву, колико зарађујете, колико приходујете...” На крају, она га ипак пушта на слободу, али чим се то деси он изврши терористички напад у коме гине и партнер њене кћерке...

Ауторка овог романа Катин Туил (1972) студирала је право и радила је као адвокат, али је од адвокатуре одустала и посветила се писању. Написала је дванаест романа од којих су „Људска посла” (2019) и „Одлука” (2022) објављени и код нас. Три романа су јој награђена, а њена дела су адаптирана за позориште и филм.

Нема сумње да је њена адвокатска каријера имала утицаја на избор тема, па и на, у роману „Одлука”, зналачки обрађену проблематику тероризма у француском друштву, чија је кулминација 2015. године, после напада на Шарли Ебдо у јануару и Батаклан у новембру, донела антитерористичкој служби нове изазове. С друге стране, прича о тероризму се вешто преплиће са приватним животом главне јунакиње која најпре признаје да је, попут многих мушкараца и жена везаних родитељством, одустала од личне слободе, све док је околности ипак не натерају на промену.

„Свако од нас јавно тврди како сања да доживи велику љубав, али када се то догоди, сви побегну”, каже она у једном тренутку, али околности јој на крају намећи неку врсту решења и за приватни живот.