Су­пру­га шпан­ског пре­ми­је­ра ипак под ис­тра­гом

Ма­дрид­ски су­ди­ја Ху­ан Кар­лос Пе­и­на­до остао је не­по­ко­ле­бљив. Пет да­на уочи европ­ских пар­ла­мен­тар­них из­бо­ра у Шпа­ни­ји, ко­ји се умно­го­ме сма­тра­ју пле­би­сци­том по­ве­ре­ња ле­ви­чар­ској вла­ди пре­ми­је­ра Пе­дра Сан­че­за, он је у уто­рак од­лу­чио да су­пру­гу ше­фа вла­де Бе­го­њу Го­мез по­зо­ве на са­слу­ша­ње у свој­ству „осо­бе под ис­тра­гом”.

Су­диј­ска од­лу­ка да се Го­ме­зо­ва 5. ју­ла мо­ра по­ја­ви­ти пред су­дом у шпан­ској пре­сто­ни­ци де­лу­је не­у­о­би­ча­је­но. Са јед­не стра­не, за­то што сти­же на­кон мај­ског на­ла­за Ци­вил­не гар­де (нај­ста­ри­је аген­ци­је за спро­во­ђе­ње за­ко­на у Шпа­ни­ји), пре­ма ко­ме она ни­је уме­ша­на ни у ка­кве кри­ми­нал­не рад­ње ко­је јој се од сре­ди­не апри­ла спо­чи­та­ва­ју. Са дру­ге, Го­ме­зо­ва иде пред суд на­кон што је под­но­си­лац ту­жбе Ми­гел Бер­над, ви­тез Фон­да­ци­је „Фран­ци­ско Фран­ко” и осни­вач де­сни­чар­ско гра­ђан­ског удру­же­ња „Чи­сте ру­ке”, јав­но при­знао да ње­го­ви на­во­ди про­тив Сан­че­зо­ве су­пру­ге „мо­жда и ни­су исти­ни­ти”. То при­зна­ње Бер­на­да усле­ди­ло је ина­че дан на­кон што је су­ди­ја Пе­и­на­до на осно­ву прав­ног ин­сти­ту­та на­род­не ту­жбе по­кре­нуо по­сту­пак про­тив Го­ме­зо­ве због сум­ње да је тр­го­ва­ла ути­ца­јем и фи­нан­сиј­ски шу­ро­ва­ла са ни­зом фир­ми 2020. По­врх све­га, над­ле­жно ту­жи­ла­штво је прет­ход­но у ви­ше на­вра­та од­би­ло зах­те­ве Бер­на­да да по­кре­не спор про­тив Го­ме­зо­ве под истим оп­ту­жба­ма а ко­је су се углав­ном за­сни­ва­ле на на­во­ди­ма де­сни­чар­ских ме­ди­ја и то још пре че­ти­ри го­ди­не.

Би­ло ка­ко би­ло, су­ди­ја Пе­и­на­до је, ја­вља АФП, од­лу­чан: „По­сто­је до­ка­зи да је по­чи­ње­но на­вод­но кри­вич­но де­ло, ко­ји пре­ва­зи­ла­зе пу­ку сум­њу, што је би­ло до­вољ­но да се ис­тра­га на­ста­ви.”

Ши­ри­на ту­жбе­ног пред­ло­га је ипак су­же­на у од­но­су на са­др­жај под­не­ска у апри­лу. На­и­ме, над­ле­жни суд у Ма­дри­ду не­ће се на­да­ље ба­ви­ти оним де­лом пр­во­бит­не ту­жбе у ко­ме се на­во­ди да је би­ло не­чег мут­ног у уза­стоп­ним су­сре­ти­ма Бе­го­ње Го­мез и Ха­ви­је­ра Идал­га, чла­на по­ро­ди­це вла­сни­ка по­ср­ну­ле авио-ком­па­ни­је „Ер Евро­па” (јед­ног од спон­зо­ра уни­вер­зи­тет­ске ин­сти­ту­ци­је у ко­јој је та­да ра­ди­ла Сан­че­зо­ва су­пру­га) 2020. И то, пре не­го што је „Ер Евро­па” од шпан­ске др­жа­ве до­би­ла по­моћ од 475 ми­ли­о­на евра.

На на­ја­вље­ном ро­чи­шту од го­спо­ђе Го­мез ће се тра­жи­ти да об­ја­сни по­за­ди­ну два пи­сма по­др­шке јед­ној гра­ђе­вин­ској фир­ми ко­ја је Сан­че­зо­ва су­пру­га на­вод­но по­сла­ла 2020. уочи отва­ра­ња тен­де­ра за низ про­је­ка­та јав­не из­град­ње. Та фир­ма, та­ко­ђе по­ве­за­на са Уни­вер­зи­те­том „Ком­плу­тен­се”, на ко­ме је та­да ра­ди­ла го­спо­ђа Го­мез, по­бе­ди­ла је на тен­де­ру, иако ни­је би­ла нај­јеф­ти­ни­ја, по­ту­кав­ши два­де­се­так ри­ва­ла уз до­би­так у об­ли­ку по­сла вред­ног 10,2 ми­ли­о­на евра, пре­но­си фран­цу­ска аген­ци­ја. По­бед­ник је у овом слу­ча­ју, и то у ру­бри­ци „су­бјек­тив­ни ути­сак”, осво­јио нај­ви­ше оце­не, над­ма­шив­ши све оста­ле аспи­ран­те, на­во­ди АФП. Ода­кле са­да та пи­сма, ни­је об­ја­шње­но.

Упр­кос све­му, шпан­ски пре­ми­јер Пе­дро Сан­чез је од­лу­чан. „Не­ће ме сло­ми­ти”, по­ру­чио је Сан­чез на­кон што је из ме­ди­ја са­знао за нај­но­ви­ју од­лу­ку су­ди­је Пе­и­на­да, пре­нео је лон­дон­ски „Фај­нен­шел тајмс”. У апри­лу, на­кон из­не­над­ног по­чет­ка ове суд­ске са­ге, Сан­чез је узео пет сло­бод­них да­на да раз­ми­сли о сми­слу оста­ја­ња на вла­сти, усред „пот­пу­но нео­сно­ва­них на­па­да са коп­на, мо­ра и из ва­зду­ха, ка­ко би се из лич­них раз­ло­га по­ву­као из по­ли­ти­ке”. Овог пу­та, Сан­чез ис­ти­че да је ње­го­ва од­лу­ка да оста­не на кор­ми­лу вла­де „чвр­шћа не­го икад”.

Шпан­ски би­ра­чи од­лу­чи­ће 9. ју­на ко­ме ће на по­ла­ри­зо­ва­ној по­ли­тич­кој сце­ни ука­за­ти по­ве­ре­ње. Том при­ли­ком мно­ги би­ра­чи из­гле­да ће пр­во има­ти на уму не­дав­ну од­лу­ку Сан­че­зо­ве вла­де да ам­не­сти­ра се­па­ра­ти­зму на­кло­ње­не ак­ти­ви­сте у Ка­та­ло­ни­ји. Де­сни­чар­ска и крај­ње де­сни­чар­ска опо­зи­ци­ја у тој ини­ци­ја­ти­ви Сан­че­за, иза ко­је је ла­ни ус­пео да офор­ми ко­а­ли­ци­о­ну вла­ду са по­ли­тич­ким парт­не­ри­ма из Ка­та­ло­ни­је, ви­де „из­да­ју”. У том прав­цу, не­ка­ко раз­ми­шља и шпан­ско суд­ство па је Шпан­ски ге­не­рал­ни са­вет пра­во­су­ђа кра­јем ма­ја јав­но упо­зо­рио зва­нич­ни Ма­дрид због гла­са­ња о за­ко­ну о ам­не­сти­ји. Пред­ло­же­на ам­не­сти­ја „им­пли­ци­ра де­гра­да­ци­ју, ако не або­ли­ци­ју вла­да­ви­не за­ко­на у Шпа­ни­ји”, оце­ни­ло је по­ме­ну­то те­ло. Ина­че, 62 од­сто Шпа­на­ца се у ан­ке­ти ко­ју је у мар­ту спро­вео „Мун­до”, из­ја­сни­ло про­тив тог за­ко­на, а у Ка­та­ло­ни­ји је 48 од­сто упи­та­них по­др­жа­ло тај прав­ни акт.

За­кон је ове сед­ми­це ипак усво­јен, и то са 177 гла­со­ва „за” и 172 „про­тив”. Од­мах за­тим су­ди­ја Пе­и­на­до је од­лу­чио да на­ста­ви по­сту­пак про­тив су­пру­ге шпан­ског пре­ми­је­ра.