Од патње до уметности

Ваљево – Дугометражни документарни филм „Маркос, снага воље” („Marcos, Forca de vontade”), чији је аутор Зоран Ђорђевић, Ваљевац, филмски, телевизијски и позоришни редитељ, сценариста, уметнички фотограф и продуцент који већ две и по деценије живи и ради у Бразилу, добио је награду публике у својој категорији на филмском фестивалу у Кану. Снимање филма који „слика” животни портрет бразилског уметника Маркоса Сантоса, рођеног са церебралном парализом, започело је још давне 1996. године филмском траком, а завршено је дигиталном камером 2023.

Маркос је рођен пре 52 године у Сао Жосе дос Кампос, данас скоро милионском граду који је безмало део Сао Паола. Приликом рођења неколико минута је остао без ваздуха, што га је скоро убило. Правим чудом је преживео, али са трајним последицама, остао је доживотни инвалид са церебралном парализом, која му је оштетила мозак, онај део који управља покретима екстремитета и вилице. Због тога не успева да користи руке и отежано говори... Без обзира на тај ненадокнадив хендикеп, Маркос успева да свој невероватни уметнички таленат испољи коришћењем левог стопала. Ногом слика, резбари, црта, пише, телефонира... Нога му је, заправо, део тела којим се користи док његова невероватна воља истискује на платна чудесне слике. Маркосова чудесност је у његовој непрестаној борби са свим својим физичким препрекама, истиче Зоран Ђорђевић.

У овом документарном филму он, како наводи, покушава да прикаже божанску личност и стваралачки ум бразилског уметника у којем се границе стварности, сећања, снови и патње претварају у уметничка дела.

– У једној секвенци филма Маркос каже: „Свако јутро се молим. Осећам као да разговарам са Богом. Он ми увек каже исто: ’Почни, помоћи ћу ти да завршиш.’ Тако почињем и завршавам сваку слику” – препричава Ђорђевић.

Маркос је талентом и снагом воље успео да свој уметнички таленат претвори у професију од које живе он и његова породица. Члан је међународног удружења ликовних уметника који сликају устима и ногама. Бразилско седиште тог удружења је у Сао Паолу, у Бразилу окупља више од 50 уметника, а на свету их има преко хиљаду. Удружење постоји у више од 80 држава на свим континентима, додаје аутор филма.

Ђорђевић посебно наглашава помоћ коју је добио од Ваљеваца и Ваљевки у реализацији овог филма. Комплетну музику урадио је Урош Спасојевић, музика је снимљена и миксована у студију Владимира Ружичића. Душко Арсенић урадио је неколико графичких решења за постер филма, професори Иван Манић и Биљана Маринковић преводе на енглески, односно француски језик...

Зоран Ђорђевић је рођен 1962. године у Ваљеву. Дипломирао је режију документарног филма на ФАМУ, филмској и ТВ школи академије уметности у Прагу. Аутор је двадесетак филмова у бившој Југославији, Србији, Чешкој, Бразилу, Анголи... Својевремено је био лауреат Фестивала југословенског документарног и краткометражног филма са остварењима „Молитва за мртве душе”, „Одисеја” и „Живели”. Од друге половине деведесетих година прошлог века са породицом претежно живи и ради у Бразилу. Осим уметничког стварања, бави се и филмском и фотографском педагогијом.