Најпаметнији момци у соби

Американци имају израз „најпаметнији момак у соби”, који означава онога ко је на неком састанку најупућенији у материју о којој се дискутује, а то не мора да буде увек нужно онај који води састанак. Тако су виспрени Американци раздвојили функције председника државе који је политичар, који иде на изборе, маше и обећава, па потом представља званично државу и функцију саветника за националну безбедност који је одговоран за стратешко промишљање будућности државе и који је заправо онај најпаметнији момак у соби, а да председник са тим нема никакав проблем, већ га управо зато и држи у кабинету.

Од свих досадашњих саветника за националну безбедност, најпаметнијих момака у соби, само је њих неколико било историјских, јер су се и својим способностима и задацима које су решавали неповратно уписали у историју ове велике и моћне државе. Први од њих је чувени и гласовити Хенри Кисинџер, који је са позиције најпаметнијег момка у соби Никсонове администрације „отворио” Кину, раздвојио је од Совјетског Савеза, са којим је опет установио детант како би га такође неутралисао, чинећи од Америке господара светске стратешке равнотеже.

Други од њих је Кисинџеров колега са Харварда, Збигњев Бжежински, који је неколико година након Кисинџера утерао Совјетски Савез у рат у Авганистану, који је коштао главе конкурентску силу. Бжежински је, као пореклом Пољак, пробудио источну Европу услед поспаности комунизма, што је опет имало за последицу урушавање источног блока.

Трећи је управо актуелни саветник за националну безбедност Бајденове администрације Џејк Саливен, који, иако је најмлађи у низу најпаметнијих момака у соби, искусно оперише светским збивањима од Украјине до Газе, доливајући у њих таман толико оружја или преговора како би се одржала светска стратешка равнотежа којом Америка након неизвесних Трампових година поново господари. Трамп је хтео да он буде најпаметнији момак у соби (и даље то хоће), уместо да је по добром старом обичају испоштовао момке из стратешких сектора који су се за ту улогу читав живот спремали, па иако у његово време није по свету било већих пичвајза, ипак испустио за свог мандата конце америчке контроле светских стратешких токова и златну акцију коју САД у њима имају готово већ читав век.

Питање не од милион, већ од неколико хиљада трилиона долара јесте хоће ли Трамп опет успети да буде најпаметнији момак у соби као омнипотентни будући председник или ће то место ипак задржати они којима је то посао, држећи се старе поделе рада да једни машу, а други мисле. У то питање се свакако не би требало много мешати ми у Србији, нити се одавати навијачким страстима, јер навијачки приступ на леденим стратешким светским врховима није продуктиван, већ су ту најбољи савезници хладна глава и далековид поглед у оно што може да се деси.

То добро зна лидер једне друге државе која је као и Србија принуђена да балансира између различитих геополитичких ветрова, али то ради колосално успевајући да управо у време свеопштег светског геополитичког дар-мара реши своја национална питања на најбољи могући начин. Та држава је Азербејџан, а лидер је Илхан Алијев, који је у претходних неколико година успео да поврати државни суверенитет над оним деловима територије, попут региона (Нагорно) Карабаха, који су били деценијама отуђени услед нерешених спорова распада Совјетског Савеза. Алијев је то успео јер се окружио најпаметнијим момцима у соби и једноставно их пустио да раде свој посао, уважавајући њихове стратешке процене и савете, додајући у то и сопствене објекције јер и сам припада касти најпаметнијих момака у соби, будући да је његов отац, легендарни Хејдар Алијев, оснивач савременог Азербејџана, управо у тој касти сазрео током Совјетског Савеза и касније тамо стечена знања користио да спасе Азербејџан од изгледне пропасти у којој се нашао почетком деведесетих година 20. века, када је изгубио део територије и био на граници да потпуно липше као држава.

Три и по деценије касније ситуација је драстично другачија управо зато што је Азербејџан добро селектовао и искористио своје најпаметније момке у соби, па не само да је обновио државни суверенитет над свим својим територијама, већ је ситним дипломатским везом успео да добије организацију најпрестижнијих светских окупљања као што је главна светска годишња конференција о климатским променама (ЦОП29), која ће у новембру бити одржана у Бакуу. Организација ове конференције је ствар престижа јер је она заправо скуп најпаметнијих момака у соби са свих страна света који на њој подешавају параметре светске политике и привреде. Успех Азербејџана да добије организацију ове престижне конференције је тим већи што је то добио у договору са Јерменијом са којом је три деценије ратовао око (Нагорно) Карабаха, а са којом сада припрема свеобухватни мировни споразум око спорних питања.

Док тај мировни споразум не буде уобличен, Азербејџан не губи време па до ЦОП29 организује низ престижних светских окупљања најпаметнијих момака у соби, као што је била прошлонедељна конференција „Ублажавање утицаја мина на животну средину: Мобилизација ресурса за сигурну и зелену будућност” у Бакуу, на којој се расправљало о деминирању кризних подручја како би се не само заштитила животна средина, већ како би се релаксирали конфликти широм света. Конференцији је присуствовао помоћник генералног секретара УН за мировне операције, а она је подржана од Агенције Уједињених Нација за развој (УНДП), при чему је Азербејџан показао да веома лако прелази из формата тзв. тврде у формат тзв. меке моћи, односно из оружјем опремљеног мода националне политике у флексибилни дипломатски мод организације међународних догађаја са промоцијом универзалних етичких вредности, као што је ЦОП29 или управо поменута прошлонедељна конференција о деминирању.

Закључак овог малог огледа је да без обзира на то да ли се ради о главној модернистичкој сили света, као што је либерална Америка, или о патерналистичким традиционалистичким државама и друштвима попут Азербејџана, најпаметнији момци у соби су они који праве разлику, јер је памет цењена у свим временима и друштвима, као што ће глупост, још од постанка света, бити тешко бреме оним народима који уместо најпаметнијих (командну) собу натрпају најглупљим момцима на располагању.

Научни саветник на Институту друштвених наука

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa