Najpametniji momci u sobi

Amerikanci imaju izraz „najpametniji momak u sobi”, koji označava onoga ko je na nekom sastanku najupućeniji u materiju o kojoj se diskutuje, a to ne mora da bude uvek nužno onaj koji vodi sastanak. Tako su vispreni Amerikanci razdvojili funkcije predsednika države koji je političar, koji ide na izbore, maše i obećava, pa potom predstavlja zvanično državu i funkciju savetnika za nacionalnu bezbednost koji je odgovoran za strateško promišljanje budućnosti države i koji je zapravo onaj najpametniji momak u sobi, a da predsednik sa tim nema nikakav problem, već ga upravo zato i drži u kabinetu.

Od svih dosadašnjih savetnika za nacionalnu bezbednost, najpametnijih momaka u sobi, samo je njih nekoliko bilo istorijskih, jer su se i svojim sposobnostima i zadacima koje su rešavali nepovratno upisali u istoriju ove velike i moćne države. Prvi od njih je čuveni i glasoviti Henri Kisindžer, koji je sa pozicije najpametnijeg momka u sobi Niksonove administracije „otvorio” Kinu, razdvojio je od Sovjetskog Saveza, sa kojim je opet ustanovio detant kako bi ga takođe neutralisao, čineći od Amerike gospodara svetske strateške ravnoteže.

Drugi od njih je Kisindžerov kolega sa Harvarda, Zbignjev Bžežinski, koji je nekoliko godina nakon Kisindžera uterao Sovjetski Savez u rat u Avganistanu, koji je koštao glave konkurentsku silu. Bžežinski je, kao poreklom Poljak, probudio istočnu Evropu usled pospanosti komunizma, što je opet imalo za posledicu urušavanje istočnog bloka.

Treći je upravo aktuelni savetnik za nacionalnu bezbednost Bajdenove administracije Džejk Saliven, koji, iako je najmlađi u nizu najpametnijih momaka u sobi, iskusno operiše svetskim zbivanjima od Ukrajine do Gaze, dolivajući u njih taman toliko oružja ili pregovora kako bi se održala svetska strateška ravnoteža kojom Amerika nakon neizvesnih Trampovih godina ponovo gospodari. Tramp je hteo da on bude najpametniji momak u sobi (i dalje to hoće), umesto da je po dobrom starom običaju ispoštovao momke iz strateških sektora koji su se za tu ulogu čitav život spremali, pa iako u njegovo vreme nije po svetu bilo većih pičvajza, ipak ispustio za svog mandata konce američke kontrole svetskih strateških tokova i zlatnu akciju koju SAD u njima imaju gotovo već čitav vek.

Pitanje ne od milion, već od nekoliko hiljada triliona dolara jeste hoće li Tramp opet uspeti da bude najpametniji momak u sobi kao omnipotentni budući predsednik ili će to mesto ipak zadržati oni kojima je to posao, držeći se stare podele rada da jedni mašu, a drugi misle. U to pitanje se svakako ne bi trebalo mnogo mešati mi u Srbiji, niti se odavati navijačkim strastima, jer navijački pristup na ledenim strateškim svetskim vrhovima nije produktivan, već su tu najbolji saveznici hladna glava i dalekovid pogled u ono što može da se desi.

To dobro zna lider jedne druge države koja je kao i Srbija prinuđena da balansira između različitih geopolitičkih vetrova, ali to radi kolosalno uspevajući da upravo u vreme sveopšteg svetskog geopolitičkog dar-mara reši svoja nacionalna pitanja na najbolji mogući način. Ta država je Azerbejdžan, a lider je Ilhan Alijev, koji je u prethodnih nekoliko godina uspeo da povrati državni suverenitet nad onim delovima teritorije, poput regiona (Nagorno) Karabaha, koji su bili decenijama otuđeni usled nerešenih sporova raspada Sovjetskog Saveza. Alijev je to uspeo jer se okružio najpametnijim momcima u sobi i jednostavno ih pustio da rade svoj posao, uvažavajući njihove strateške procene i savete, dodajući u to i sopstvene objekcije jer i sam pripada kasti najpametnijih momaka u sobi, budući da je njegov otac, legendarni Hejdar Alijev, osnivač savremenog Azerbejdžana, upravo u toj kasti sazreo tokom Sovjetskog Saveza i kasnije tamo stečena znanja koristio da spase Azerbejdžan od izgledne propasti u kojoj se našao početkom devedesetih godina 20. veka, kada je izgubio deo teritorije i bio na granici da potpuno lipše kao država.

Tri i po decenije kasnije situacija je drastično drugačija upravo zato što je Azerbejdžan dobro selektovao i iskoristio svoje najpametnije momke u sobi, pa ne samo da je obnovio državni suverenitet nad svim svojim teritorijama, već je sitnim diplomatskim vezom uspeo da dobije organizaciju najprestižnijih svetskih okupljanja kao što je glavna svetska godišnja konferencija o klimatskim promenama (COP29), koja će u novembru biti održana u Bakuu. Organizacija ove konferencije je stvar prestiža jer je ona zapravo skup najpametnijih momaka u sobi sa svih strana sveta koji na njoj podešavaju parametre svetske politike i privrede. Uspeh Azerbejdžana da dobije organizaciju ove prestižne konferencije je tim veći što je to dobio u dogovoru sa Jermenijom sa kojom je tri decenije ratovao oko (Nagorno) Karabaha, a sa kojom sada priprema sveobuhvatni mirovni sporazum oko spornih pitanja.

Dok taj mirovni sporazum ne bude uobličen, Azerbejdžan ne gubi vreme pa do COP29 organizuje niz prestižnih svetskih okupljanja najpametnijih momaka u sobi, kao što je bila prošlonedeljna konferencija „Ublažavanje uticaja mina na životnu sredinu: Mobilizacija resursa za sigurnu i zelenu budućnost” u Bakuu, na kojoj se raspravljalo o deminiranju kriznih područja kako bi se ne samo zaštitila životna sredina, već kako bi se relaksirali konflikti širom sveta. Konferenciji je prisustvovao pomoćnik generalnog sekretara UN za mirovne operacije, a ona je podržana od Agencije Ujedinjenih Nacija za razvoj (UNDP), pri čemu je Azerbejdžan pokazao da veoma lako prelazi iz formata tzv. tvrde u format tzv. meke moći, odnosno iz oružjem opremljenog moda nacionalne politike u fleksibilni diplomatski mod organizacije međunarodnih događaja sa promocijom univerzalnih etičkih vrednosti, kao što je COP29 ili upravo pomenuta prošlonedeljna konferencija o deminiranju.

Zaključak ovog malog ogleda je da bez obzira na to da li se radi o glavnoj modernističkoj sili sveta, kao što je liberalna Amerika, ili o paternalističkim tradicionalističkim državama i društvima poput Azerbejdžana, najpametniji momci u sobi su oni koji prave razliku, jer je pamet cenjena u svim vremenima i društvima, kao što će glupost, još od postanka sveta, biti teško breme onim narodima koji umesto najpametnijih (komandnu) sobu natrpaju najglupljim momcima na raspolaganju.

Naučni savetnik na Institutu društvenih nauka

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista