Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хоће ли главна школа рачунарства ЦЕРН-а бити у срцу Шумадије

Представници Европске организације за нуклеарна истраживања у посети Универзитету у Крагујевцу, који има шансу да буде домаћин научној елити из свих крајева света
Хоће ли главна школа рачунарства ЦЕРН-а бити у срцу Шумадије
Владимир Рековић (Фото А. Васиљевић)

Универзитет у Крагујевцу има велику шансу да наредне године буде домаћин Велике међународне школе рачунарства Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН). То је главни, интензивни курс који ЦЕРН организује једном годишње и траје две седмице. Намењен је младима на прагу научне каријере, постдипломцима, студентима мастер и докторских студија из свих крајева света. Крагујевачки универзитет се брижљиво припремао да испуни све потребне услове да угости светску научну елиту и њен подмладак. Да ли ће у томе и успети зависи и од утисака и процене Кристине Гуне и Андреја Новицког, представника одбора ЦЕРН-а за избор домаћина реномиране школе рачунарства. Стручњаци из ЦЕРН-а од данас су у дводневној посети најстаријем и највећем универзитетском центру Шумадије. Упознаће се с просторним капацитетима за одржавање предавања, смештај и исхрану полазника и предавача двонедељног курса, али и рекреативном понудом и могућностима реализације једнодневних излета. Ова школа јесте прилика да млади будући научници надграде знање, али и да стекну или учврсте професионалне везе и пријатељства с колегама у Србији и упознају бар делић наше домовине. Привилегија је бити домаћин оваквом скупу, а учесницима би, сасвим извесно, било интересантно да виде град Крагујевац, прву престоницу модерне Србије, тада кнежевине, у којој је утемељен и Лицеј – прва српска високошколска установа.

Шансу да у главној ЦЕРН-овој школи рачунарства учествују добиће око стотину одабраних полазника. Међу њима могу бити и академци наших факултета. Овај образовни програм увек окупља реномиране предаваче, ЦЕРН-ове научнике. Очекује се да ће бити реализован крајем августа или у септембру 2025. године. А да домаћин буде Универзитет у Крагујевцу предложио је др Владимир Рековић, из Института за нуклеарне науке „Винча”, вођа групе српских научника у ЦЕРН-у.

– Реч је о најобимнијој, главној школи рачунарства коју ЦЕРН нуди постдипломцима и докторандима, у којој има до сто места за учеснике. Сваки дан је испуњен предавањима и практичним вежбама од ујутру до увече. Највећи део предавача долази из ЦЕРН-а. Отворена је могућност да домаћин, у овом случају Универзитет у Крагујевцу, понуди једно предавање, што је сјајно. Одржавање ове школе одлична је шанса и за Србију и за Крагујевац. Прилика је да наш универзитет угости будуће научнике и инжењере. На овом интензивном курсу они ће научити да рачунарство користе у науци као алатку без које се не може замислити бављење физиком високих енергија особеном по обради екстремно великог броја података. А део полазника ове школе сутра ће сарађивати у ЦЕРН-у, сличним научноистраживачким центрима у свету или у неком будућем дата центру ЦЕРН-а као што је Tier 1 у Крагујевцу – појашњава Рековић.

Осим главне школе рачунарства ЦЕРН организује и школе акцелератора и детекторских технологија, не у свом седишту него широм света, да би свој рад приближио пре свега универзитетским центрима у државама чланицама ове организације. Тежиште је на предавањима, али полазници и предавачи који би дошли у Крагујевац у ЦЕРН-ову главну школу рачунарства, фактички би две седмице живели у овом граду.

– Циљ није да гости буду изоловани већ напротив да се колеге упознају и друже, јер у овој области физике сами не можете ништа да урадите, веома је битан тимски рад научника с различитих универзитета, из различитих култура и земаља. Идеално би било да полазници ЦЕРН-ове школе буду смештени у студентским домовима, мада је опција и хотелски смештај. Исхрана би могла да буде организована у мензи или неком ресторану. Универзитет има услове да се предавања одрже без проблема. Ван наставе, полазници и предавачи могли би да посете, рецимо, Голубачки град, средњовековну тврђаву, наш импресиван споменик културе од изузетног значаја – појашњава Рековић.

На крају курса академци-учесници имају шансу да изађу на испит и завреде ЕСПБ бодове који ће им значити у даљем образовању и професионалној каријери.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.