Краљица је мртва, живела краљица

Краљица Европе, био је један од надимака бивше немачке канцеларке Ангеле Маркел, која је на тој позицији провела 16 година, пре него што се пензионисала 2021. Њен наследник Олаф Шолц, не само да није могао да стане у њене ципеле, него је и најнепопуларнији шеф владе у историји земље.

Сматрало се да би Емануел Макрон, први француски председник који је освојио други узастопни мандат у последњих 20 година, могао да буде нови лидер „Старог континента”. Међутим, и он се у последње време константно суочава са изазовима код куће: од протеста због пензионих реформи, преко демонстрација пољопривредника, до оставке премијерке Елизабет Борн почетком године. Анкете за овонедељне изборе за Европски парламент предвиђају да ће 32,5 одсто гласова Француза освојити „Национално окупљање” Марин ле Пен, док ће Макронов „Препород” имати дупло мање. Још од оснивања Европске уније Париз и Берлин имају неоспоран ауторитет када су у складу – али у последње време ретко кад јесу. На пример, француски председник је у фебруару отворио врата за потенцијално слање копнених трупа у Украјину, чему се немачки канцелар оштро успротивио. Без јасног вођства, вакуум моћи у Европи, створио је прилику за неке нове играче.

Колико је ЕУ централизам ојачао показује истраживање британског „Гардијана”, према коме 75 одсто Европљана сада зна да је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, док је пре пет година, њеног претходника, Жан-Клод Јункера, препознало само 40 одсто грађана.

Ипак, национални лидери и даље воде главну реч. Ђорђа Мелони, италијанска премијерка, односно премијер, како себе назива, на ЕП изборе излази са слоганом „Италија мења Европу“ и позива гласаче да јој помогну на путу да, како каже, „Италија више не следи Француску и Немачку, већ да буде испред њих“.

Од доласка на власт у октобру 2022. године, Мелонијева је зачудила многе својим прагматичним приступом и одустајањем од претходних критика Европске уније, схвативши да су ЕУ фондови битнији Риму, него он њима. Иако је оптужују да код куће врши притисак на медије, противи се истополним браковима, правима ЛГБТ заједнице и мигрантима, у Бриселу је стекла репутацију доброг дипломате. Након што је убедила мађарског колегу Викторa Орбанa да не стави вето на даљу помоћ ЕУ Украјини, новинар Фарид Закарија на „Си-Ен-Ен-у” поздраво је „Мелони момент“ у Европи, упоређујући њену позицију са водећом улогом коју је раније имала Ангела Меркел. Ипак, ова тврдња је помало претерана. Иако италијанска економија расте, и даље је преслаба да крпи рупе у буџету Уније у кризним временима, као што је то радила Немачка. Али у неким областима Рим већ даје смернице Бриселу. Ђорђа Мелони је у јулу прошле године била у Тунису како би објавила договор о обуздавању миграција преко Медитерана, ове године је исто то урадила и у Египту, а оба пута била је у друштву Урсуле фон дер Лајен.

Уз раст деснице широм континента уочи избора за ЕП, опстанак велике коалиције Европске народне партије (ЕПП) и Прогресивног савеза социјалиста и демократа, не гарантује да ће фон дер Лајенова изборити други мандат. Наводно, 17. јуна, више од недељу дана након завршетка гласања, лидери земаља ЕУ ће се окупити у Бриселу, где ће на неформалној вечери одлучити о кандидату за председника ЕК, којег сви сматрају прихватљивим и који може да обезбеди подршку у парламенту.

Фон дер Лајеновој је потребна подршка 361 европосланика да задржи челну позицију. Међутим, пошто су француски конзервативци у ЕПП-у одбили да је подрже, постоји шанса да и други одустану, па су врата за сарадњу са групацијом Европски конзервативци и реформисти, коју предводи Мелонијева, широм отворена.

Ако се такав савез материјализује, Мелонијева ће имати утицај на председницу најважније институције у ЕУ.

„Шта хоћеш,Ђорђа?“ То ће рећи Урсула када одговори на њен позив, ако јој на крају затребају гласови посланика из „Браће Италије”, рекао је један од лидера ЕПП-а за „Форин полиси”.

Ако буде успела да изгради мост између умерене деснице ЕПП-а и барем дела њене тврде деснице ЕЦР, Мелонијева би могла да утиче на прилично радикалну промену унутар ЕУ, када је реч о питањима у вези са климатским променама, проширењем уније и имиграцијама.

Ђорђа Мелони је играч на дуге стазе. Била једини лидер велике партије када је одбила да уђе у народну технократску владу широке коалиције Марија Драгија 2021, да би годину дана после постала премијерка. С обзиром на њено стрпљење и тренд да млади у Европи све више заокружују десницу, за очекивати је да ће она у наредном периоду утицати на креирање европске политике.