Kraljica je mrtva, živela kraljica

Kraljica Evrope, bio je jedan od nadimaka bivše nemačke kancelarke Angele Markel, koja je na toj poziciji provela 16 godina, pre nego što se penzionisala 2021. Njen naslednik Olaf Šolc, ne samo da nije mogao da stane u njene cipele, nego je i najnepopularniji šef vlade u istoriji zemlje.

Smatralo se da bi Emanuel Makron, prvi francuski predsednik koji je osvojio drugi uzastopni mandat u poslednjih 20 godina, mogao da bude novi lider „Starog kontinenta”. Međutim, i on se u poslednje vreme konstantno suočava sa izazovima kod kuće: od protesta zbog penzionih reformi, preko demonstracija poljoprivrednika, do ostavke premijerke Elizabet Born početkom godine. Ankete za ovonedeljne izbore za Evropski parlament predviđaju da će 32,5 odsto glasova Francuza osvojiti „Nacionalno okupljanje” Marin le Pen, dok će Makronov „Preporod” imati duplo manje. Još od osnivanja Evropske unije Pariz i Berlin imaju neosporan autoritet kada su u skladu – ali u poslednje vreme retko kad jesu. Na primer, francuski predsednik je u februaru otvorio vrata za potencijalno slanje kopnenih trupa u Ukrajinu, čemu se nemački kancelar oštro usprotivio. Bez jasnog vođstva, vakuum moći u Evropi, stvorio je priliku za neke nove igrače.

Koliko je EU centralizam ojačao pokazuje istraživanje britanskog „Gardijana”, prema kome 75 odsto Evropljana sada zna da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, dok je pre pet godina, njenog prethodnika, Žan-Klod Junkera, prepoznalo samo 40 odsto građana.

Ipak, nacionalni lideri i dalje vode glavnu reč. Đorđa Meloni, italijanska premijerka, odnosno premijer, kako sebe naziva, na EP izbore izlazi sa sloganom „Italija menja Evropu“ i poziva glasače da joj pomognu na putu da, kako kaže, „Italija više ne sledi Francusku i Nemačku, već da bude ispred njih“.

Od dolaska na vlast u oktobru 2022. godine, Melonijeva je začudila mnoge svojim pragmatičnim pristupom i odustajanjem od prethodnih kritika Evropske unije, shvativši da su EU fondovi bitniji Rimu, nego on njima. Iako je optužuju da kod kuće vrši pritisak na medije, protivi se istopolnim brakovima, pravima LGBT zajednice i migrantima, u Briselu je stekla reputaciju dobrog diplomate. Nakon što je ubedila mađarskog kolegu Viktora Orbana da ne stavi veto na dalju pomoć EU Ukrajini, novinar Farid Zakarija na „Si-En-En-u” pozdravo je „Meloni moment“ u Evropi, upoređujući njenu poziciju sa vodećom ulogom koju je ranije imala Angela Merkel. Ipak, ova tvrdnja je pomalo preterana. Iako italijanska ekonomija raste, i dalje je preslaba da krpi rupe u budžetu Unije u kriznim vremenima, kao što je to radila Nemačka. Ali u nekim oblastima Rim već daje smernice Briselu. Đorđa Meloni je u julu prošle godine bila u Tunisu kako bi objavila dogovor o obuzdavanju migracija preko Mediterana, ove godine je isto to uradila i u Egiptu, a oba puta bila je u društvu Ursule fon der Lajen.

Uz rast desnice širom kontinenta uoči izbora za EP, opstanak velike koalicije Evropske narodne partije (EPP) i Progresivnog saveza socijalista i demokrata, ne garantuje da će fon der Lajenova izboriti drugi mandat. Navodno, 17. juna, više od nedelju dana nakon završetka glasanja, lideri zemalja EU će se okupiti u Briselu, gde će na neformalnoj večeri odlučiti o kandidatu za predsednika EK, kojeg svi smatraju prihvatljivim i koji može da obezbedi podršku u parlamentu.

Fon der Lajenovoj je potrebna podrška 361 evroposlanika da zadrži čelnu poziciju. Međutim, pošto su francuski konzervativci u EPP-u odbili da je podrže, postoji šansa da i drugi odustanu, pa su vrata za saradnju sa grupacijom Evropski konzervativci i reformisti, koju predvodi Melonijeva, širom otvorena.

Ako se takav savez materijalizuje, Melonijeva će imati uticaj na predsednicu najvažnije institucije u EU.

„Šta hoćeš,Đorđa?“ To će reći Ursula kada odgovori na njen poziv, ako joj na kraju zatrebaju glasovi poslanika iz „Braće Italije”, rekao je jedan od lidera EPP-a za „Forin polisi”.

Ako bude uspela da izgradi most između umerene desnice EPP-a i barem dela njene tvrde desnice ECR, Melonijeva bi mogla da utiče na prilično radikalnu promenu unutar EU, kada je reč o pitanjima u vezi sa klimatskim promenama, proširenjem unije i imigracijama.

Đorđa Meloni je igrač na duge staze. Bila jedini lider velike partije kada je odbila da uđe u narodnu tehnokratsku vladu široke koalicije Marija Dragija 2021, da bi godinu dana posle postala premijerka. S obzirom na njeno strpljenje i trend da mladi u Evropi sve više zaokružuju desnicu, za očekivati je da će ona u narednom periodu uticati na kreiranje evropske politike.