Конзерватори не одобравају скидања заштите Генералштабу

Укидање зградама Генералштaба Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране статуса непокретног културног добра и њихово могуће рушење изазвало је претходних месеци бројне реакције струке, али и грађана. Са скидањем заштите и евентуалним рушењем овог изузетног здања није се сагласило више од 30 удружења, научних и стручних институција.

Поводом овог питања огласио се и 51 конзерватор Републичког завода за заштиту споменика културе и свој став упутило релевантним државним институцијама.

– На простору на коме се, како сазнајемо из медија, планира изградња новог комплекса зграда постоје утврђена четири непокретна културна добра – зграда Генералштаба изграђена од 1924. до 1928. према пројекту руског архитекте Василија Вилхелма Баумгартена утврђена за културно добро 1984, Касарна VII пука, која је подигнута крајем 19. века према плановима архитекте Драгутина Ђорђевића, утврђена за културно добро 1992, зграде Генералштаба Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране подигнуте између 1955. и 1965. пo пројекту Николе Добровића, архитекте, урбанисте и професора Архитектонског факултета у Београду, утврђене за непокретно културно добро 2005. године, подручје уз Улицу кнеза Милоша, које је утврђено за непокретно културно добро 2020 – наводи се у саопштењу Републичког завода.

Изградња планираног комплекса, како истичу, није у складу ни са једном од ове четири одлуке. А да би он био изграђен у складу са законом сва четири непокретна културна добра морају се брисати из регистра или значајно преиначити, чиме ће се угрозити или уништити њихова споменичка вредност.

У току  НАТО бомбардовања Србије, у ноћи између 29. и 30. априла 1999. године, гађане су зграде Савезне полиције, Авалски торањ, стамбена зграда на Врачару, као и зграде Генералштаба Војске СР Југославије. Од последица бомбардовања ових објеката страдало је троје, а повређено више од 40 људи.

– Због овог догађаја, зграде Генералштаба и Министарства одбране добиле су и меморијално-историјску вредности и постале место сећања. Законом о културном наслеђу културно добро може се брисати из регистра само на основу акта о престанку својства културног добра, и то у изузетним случајевима ако је „уништено или нестало, односно ако је изгубило својства” због којих је утврђено за непокретно културно добро – наводи се у саопштењу.

Конзерватори Републичког завода наглашавају да сматрају да ниједно од четири непокретна културна добра није „уништено или нестало”, односно да није „изгубило својства” и вредности због којих је утврђено за непокретно културно добро. Управо супротно, њихове вредности су увећане и овај простор је постао значајно место сећања на страдање нашег народа на самом крају 20. века.

– Закључујемо да не постоје никакви разлози и околности због којих би установа у којој смо запослени требало да покрене поступак за престанак својства културног добра и брисање из регистра непокретних културних добара. Уколико влада директно прекрши закон и мимо прописане процедуре „скине заштиту”, покренуће се незаустављив процес уништења свих културних добара на простору Србије – истичу конзерватори.

На ову тему огласило се јуче и 29 конзерватора Завода за заштиту споменика културе града Београда.

– Ми конзерватори Завода за заштиту споменика културе града Београда, констатујући да је угрожен опстанак споменика културе зграде Генералштаба, сматрајући да je културно наслеђе необновљив ресурс чијим губитком нестају трајне универзалне вредности укупног наслеђа на националном и ширем плану, придружујемо се ставу конзерватора Републичког завода за заштиту споменика културе у вези са укидањем статуса непокретног културног добра зграда Генералштаба и Министарства одбране. Изменом или укидањем одлука владе: зграда Генералштаба, Касарна VII пука културно добро, зграде Генералштаба Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране, подручје уз Улицу кнеза Милоша, њихове споменичке вредности ће бити угрожене или уништене. Сви ми, као струка и као грађани, трајно ћемо изгубити сведочанство о једном сегменту наше прошлости, а државни, административни и војни центар Београда који се на овом простору развијао од почетка обновљене српске државности изгубити свој јединствени карактер – стоји у њиховом допису.

А пре само неколико дана, како се незванично појавила информација, оставке су дале Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, и Оливера Вучковић, директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда.