Узалудно дејство противградне одбране

Крагујевац – Снажно невреме које је у среду поподне захватило тополски крај протутњало је и крагујевачким селима северно од града. Обилне падавине, олујни ветар и град величине лешника, који је немилице падао пола сата, оставили су праву пустош у Горњим Јарушицама, Чумићу, Лужницама, Маслошеву, Страгарима и Великим Крчмарима.

Противградна одбрана је испалила 66 ракета, али помоћи није било. Оштећени су многи атарски путеви, одводни канали су зачепљени и пуни воде, поплављено је неколико кућа и помоћних објеката са механизацијом, поједина возила су добрано разлупана, баште су пуне блата, а воћњаци и житнице спремни за бербу и жетву, потпуно су уништени.

У намери да се што пре санирају последице невремена, локална управа града Крагујевца основала је комисије за процену штете које ће наредних дана обилазити сеоска домаћинства, с тим да су надлежни поручили да је крајње време да и сами пољопривредници преузму део одговорности на себе и примене савремене механизме заштите усева и имовине.

– На многим парцелама штета је тотална, а воће је изгубило прву класу. Локална управа ће се потрудити да максимално изађе у сусрет пољопривредницима, а тражићемо помоћ и ресорног министарства. Ипак, морам да подсетим да је осигурање за пољопривреднике на територији Крагујевца практично бесплатно, јер министарство субвенционише полису са 70 одсто, а град рефундира преосталих 30 одсто – навела је већница Катић.

Осим осигурања, пољопривредни произвођачи би требало да размисле и о постављању заштитних мрежа изнад засада, поручила је Сузана Нешковић, директорка Пољопривредне саветодавне стручне службе у Крагујевцу.

– Пшеница, овас и јечам били су пред жетвом, а због обилних падавина сада су под водом и штета је тотална. Што се воћа тиче, све што је пристигло за бербу у потпуности је пропало. Штету ћемо прецизно сагледати, с тим да би пољопривредници требало да размисле о постављању заштитних мрежа. Мреже су дугорочна заштита, а они имају право на рефундацију 50 одсто уложених средстава – навела је директорка Нешковић.

Према проценама надлежних, на крагујевачкој територији је на различите начине осигурано око 70 одсто домаћинстава, али су заштитне мреже изнад засада и даље ретка појава. Домаћини се тешко одлучују на овакав корак, најпре због трошкова, будући да постављање заштитне мреже на парцели од једног хектара кошта око 10.000 евра.