Uzaludno dejstvo protivgradne odbrane

Kragujevac – Snažno nevreme koje je u sredu popodne zahvatilo topolski kraj protutnjalo je i kragujevačkim selima severno od grada. Obilne padavine, olujni vetar i grad veličine lešnika, koji je nemilice padao pola sata, ostavili su pravu pustoš u Gornjim Jarušicama, Čumiću, Lužnicama, Masloševu, Stragarima i Velikim Krčmarima.

Protivgradna odbrana je ispalila 66 raketa, ali pomoći nije bilo. Oštećeni su mnogi atarski putevi, odvodni kanali su začepljeni i puni vode, poplavljeno je nekoliko kuća i pomoćnih objekata sa mehanizacijom, pojedina vozila su dobrano razlupana, bašte su pune blata, a voćnjaci i žitnice spremni za berbu i žetvu, potpuno su uništeni.

U nameri da se što pre saniraju posledice nevremena, lokalna uprava grada Kragujevca osnovala je komisije za procenu štete koje će narednih dana obilaziti seoska domaćinstva, s tim da su nadležni poručili da je krajnje vreme da i sami poljoprivrednici preuzmu deo odgovornosti na sebe i primene savremene mehanizme zaštite useva i imovine.

– Na mnogim parcelama šteta je totalna, a voće je izgubilo prvu klasu. Lokalna uprava će se potruditi da maksimalno izađe u susret poljoprivrednicima, a tražićemo pomoć i resornog ministarstva. Ipak, moram da podsetim da je osiguranje za poljoprivrednike na teritoriji Kragujevca praktično besplatno, jer ministarstvo subvencioniše polisu sa 70 odsto, a grad refundira preostalih 30 odsto – navela je većnica Katić.

Osim osiguranja, poljoprivredni proizvođači bi trebalo da razmisle i o postavljanju zaštitnih mreža iznad zasada, poručila je Suzana Nešković, direktorka Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Kragujevcu.

– Pšenica, ovas i ječam bili su pred žetvom, a zbog obilnih padavina sada su pod vodom i šteta je totalna. Što se voća tiče, sve što je pristiglo za berbu u potpunosti je propalo. Štetu ćemo precizno sagledati, s tim da bi poljoprivrednici trebalo da razmisle o postavljanju zaštitnih mreža. Mreže su dugoročna zaštita, a oni imaju pravo na refundaciju 50 odsto uloženih sredstava – navela je direktorka Nešković.

Prema procenama nadležnih, na kragujevačkoj teritoriji je na različite načine osigurano oko 70 odsto domaćinstava, ali su zaštitne mreže iznad zasada i dalje retka pojava. Domaćini se teško odlučuju na ovakav korak, najpre zbog troškova, budući da postavljanje zaštitne mreže na parceli od jednog hektara košta oko 10.000 evra.