Пленковић и Милановић – сукоб који не престаје

Специјално за „Политику”

Загреб – Република Хрватска је 30. маја прославила Дан државности, али ни тај датум није прошао без препуцавања председника Зорана Милановића и премијера Андреја Пленковића, јер се председник није појавио ни на једној прослави. Није био ни на свечаном концерту у Хрватском народном казалишту у Загребу, на којем су били бројни министри и саборски заступници, бивши председници Стјепан Месић и Иво Јосиповић, као и бивша председница Колинда Грабар Китаровић, загребачки градоначелник Томислав Томашевић, бројне дипломате и други гости.

Очекивано, Пленковић је згрожен Милановићевим бојкотом прославе:

„Ако неко не обележава Дан државности државе којој је формално председник, то значи да не поштује законе нити кључне дане и не треба се чудити што крши Устав у време парламентарних избора и не поштује темељне вредности. Онај ко дође и покаже поштовање, поштује хрватске законе и кључне дане. Онај ко не долази и не поштује, тај исказује презир према кључним данима који су законом дефинисани”, поручио је Пленковић.

Уместо слушања оперских арија и гледања балета, а после концерта и ватромета, Милановић се одлучио за већ традиционални бојкот, који је објаснио дан касније на прослави Дана града Загреба: „Ово је већ пета година да сам председник и да радим оно што сам изричито најавио у својој кампањи. А то је да овај назовипразник, који је у ствари једна страначка себична церемонија избоксована кроз корумпирану жетонску већину у тадашњем сазиву Сабора, нећу обележавати.”

Иначе, Дан државности је датум на који је већина ХДЗ-а 30. маја 1990. године конституисала вишестраначки Сабор. Након пада ХДЗ-а с власти, Дан државности је 2001. пребачен на 25. јун, јер је тог датума 1991. године Сабор донео Одлуку о успостављању суверене и самосталне Републике Хрватске. Међународна заједница је 7. јула 1991. присилила Хрватску да прихвати тромесечни мораторијум на ту одлуку, па је пуна независност проглашена 8. октобра 1991. Од тада је 30. мај слављен само као Дан Хрватског сабора, док се као Дан државности обележавао 25 јун, а 8. октобар је проглашен Даном независности. ХДЗ је пре пет година вратио Дан државности на 30. мај, док је 25. јун прогласио Даном независности, а 8. октобар је Дан Хрватског сабора.

Иначе, на прослави Дана града Загреба Милановић је рекао да садашњи Дан државности не уједињава Хрватску и да Пленковић 1990. године сигурно није гласао за ХДЗ.

На прослави Дана града Загреба дошло је до сусрета Милановића и Пленковића, али се нису поздравили. Штавише, Пленковић је каснио, што је иритирало председника, јер је Пленковић дошао за време интонирања химне: „Ко упада са својом свитом кад почне химна? Пленковић, њему то није свето, то не ради први пут, изиграва протокол, касни и онда упада са својом Алибабином дружином. То је такав крканлук. Кад си већ намерно закаснио, причекаш. Касниш, безобразан си, немаш респект према домаћинима, али бар си поштовао химну.”

Милановић је премијера назвао „дипломатом треће категорије” и политичким „дотепенцем”, који „након 15 година нерада у дипломатији измишља нови устав”, а додао је и да узурпира уставна овлашћења јер избегава консултације с њим око спољне политике.

„Он стално понавља да ја кршим Устав. Он иде изричито против речи и духа Устава”, истиче Милановић.

Наиме, Хрватска је била спонзор резолуције о Сребреници и око тога није консултован Милановић, додавши додуше да би се вероватно сложио с тиме да Хрватска буде коспонзор тог документа.

„Упозорићу амбасадоре који поступају по налозима Пленковића да чине озбиљан деликт ако ја нисам сагласан”, додао је Милановић, оценивши да није у реду да он из новина сазнаје да је Хрватска нешто спонзорисала.

Пленковић му је иронично одговорио истог дана, 31. маја, у Запрешићу на представљању кандидата ХДЗ-а на европским изборима.

„Најбоље је да цела хрватска дипломатија по његовом налогу иде около и улаже демарше у прилог Путину. Очекујем такву инструкцију”, ироничан је био Пленковић.

Додао је да Милановић годинама брука Хрватску својим „проруским ставовима у контексту Путинове бруталне агресије на Украјину”. За председника је рекао да је међународно изолован и нерелевантан, али и да је „сигуран да се хрватски народ неће збунити два пута”, мислећи притом на могућност да се Милановић поново кандидује за председника Хрватске.