Десница уздрмала Макрона и Шолца

Од нашег специјалног извештача

Брисел – Посланици десничарских партија ће у већем броју бити присутни у Европском парламенту, али ће и даље две водеће групације у овој европској институцији остати Европска народна партија и Прогресивна алијанса социјалиста и демократа. То показују први резултати избора за Европски парламент који су синоћ стигли у Брисел. Тиме су се обистиниле прогнозе уочи избора да популарност десничара и њихов успех у појединим државама, пре свега Немачкој и Француској, ипак неће моћи да окрене досадашњи курс Европског парламента, а тиме и читаве ЕУ.

Најшокантнији епилог европских избора десио се у Француској: председник Емануел Макрон је одлучио да распусти парламент и позове на нове изборе.

Како је у првом обраћању синоћ саопштила Роберта Мецола, председница Европског парламента, први резултати показују да су народњаци освојили чак већи број места него што су до сада имали. Према првим пројекцијама њихову групу ће чинити 184 посланика што је осам више него до сада. Социјалисти и демократе могу да рачунају на 138 места или седам мање него у овом одлазећем сазиву парламента.

Највећи скок бележи десничарска групација Идентитет и демократија (ИД) која ће имати 64 места, а до сада су њихова била 49 посланика. Пад се, како се и прогнозирало, десио либералима, односно групацији Обновимо Европу. Они су са 102 места спали на 91. Десничари из групације Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР),  којима припада и странка италијанске премијерке Ђорђе Мелони, Браћа Италије, нису прошли толико добро колико су очекивали. Имаће 71 место или свега два више него до сада.

Ни Зелени не могу да се похвале успешним изборима. Спали су са 72 на 55 места. Левичари имају приближно исто као до сада, 37. Посланика који не припадају ниједној групацији биће 80, а било их је 61. Број је већи јер је сада у овој групи и АфД, избачен из ИД.

Најшокантнији епилог европских избора десио се у Француској. Председник Емануел Макрон је одлучио да распусти парламент и позове на нове изборе 30. јуна након што је његова партија Препород претрпела тежак пораз од десничарског Националног окупљања Марин ле Пен чији је председник сада двадесетосмогодишњи Жордан Бардела. За Национално окупљање гласало је 31,5 одсто француских бирача или десет одсто више него пре пет година, а за Макронову странку тек 15,2 одсто.

„Емануел Макрон је показао да је ослабио. Јаз без преседана између владајуће већине и водеће опозиционе странке одржава оштро одбацивање председника и његове владе”, рекао је Бардела.

Немачки бирачи су одлучили да дају већи број гласова АфД-у упркос скандалима који су пратили њихову предизборну кампању попут онога када је њихов водећи кандидат за европске изборе, Максимилијан Крах, рекао да нису сви припадници СС-а били злочинци. Због тога су АфД избацили из крајње десничарске групације у ЕП, Идентитет и демократија, а од њих се оградила чак и француска десничарка Марин ле Пен.

Прве излазне анкете из Немачке и Аустрије показују да су у обе државе десничари остварили изузетно добар резултат. Алтернатива за Немачку (АфД) освојила је већи број гласова од социјалдемократа (СПД) канцелара Олафа Шолца. Аустријска слободарска партија је, како говоре прелиминарни резултати, вероватни победник избора за Европски парламент у тој земљи.

Међутим, у Немачкој је победник избора конзервативни блок десног центра који чине Хришћанско демократска унија и Хришћанско социјална унија, ЦДУ/ЦСУ и очекује се да би могли освојити 30,5 одсто гласова. АфД ће бити други са подршком од 16,5 одсто што је за њих раст од 5,5 одсто у односу на прошле изборе 2019. Шолцове Социјалдемократе требало би да буду на 14 одсто, показују излазне анкете, што значи да ће изгубити око два процента гласова у односу на резултат од пре пет година.

Јуче, последњег дана избора за ЕП гласало се у 21 земљи. Последњи су биралишта затворили Италијани, у 23 сата. Кампања за ове изборе је у Италији личила на референдум за Ђорђу Мелони. Њен слоган за ове изборе је био „Гласајте за Ђорђу” тако да су бирачи имали утисак да је ово гласање о учинку њене десничарске владе која је на власти 18 месеци и која се показала прилично стабилном и успешном. Мелони се кандидовала као преференцијални кандидат своје странке иако нема намеру да заузме посланичко место у Европском парламенту.

Хиљаду новинара из читавог света и најутицајнијих медија, а међу њима је била и „Политика”, пратило је синоћ у згради Европског парламента резултате избора за једину институцију Европске уније коју грађани 27 држава бирају непосредним гласањем. Многи су ове изборе већ назвали историјским, јер је први пут десница имала озбиљне шансе за већи број посланика. Пошто је ЕПП освојила највећи број мандата она ће дати и следећу председницу Европске комисије, а њихов предлог је поново Урсула фон дер Лајен.