Desnica uzdrmala Makrona i Šolca

Od našeg specijalnog izveštača

Brisel – Poslanici desničarskih partija će u većem broju biti prisutni u Evropskom parlamentu, ali će i dalje dve vodeće grupacije u ovoj evropskoj instituciji ostati Evropska narodna partija i Progresivna alijansa socijalista i demokrata. To pokazuju prvi rezultati izbora za Evropski parlament koji su sinoć stigli u Brisel. Time su se obistinile prognoze uoči izbora da popularnost desničara i njihov uspeh u pojedinim državama, pre svega Nemačkoj i Francuskoj, ipak neće moći da okrene dosadašnji kurs Evropskog parlamenta, a time i čitave EU.

Najšokantniji epilog evropskih izbora desio se u Francuskoj: predsednik Emanuel Makron je odlučio da raspusti parlament i pozove na nove izbore.

Kako je u prvom obraćanju sinoć saopštila Roberta Mecola, predsednica Evropskog parlamenta, prvi rezultati pokazuju da su narodnjaci osvojili čak veći broj mesta nego što su do sada imali. Prema prvim projekcijama njihovu grupu će činiti 184 poslanika što je osam više nego do sada. Socijalisti i demokrate mogu da računaju na 138 mesta ili sedam manje nego u ovom odlazećem sazivu parlamenta.

Najveći skok beleži desničarska grupacija Identitet i demokratija (ID) koja će imati 64 mesta, a do sada su njihova bila 49 poslanika. Pad se, kako se i prognoziralo, desio liberalima, odnosno grupaciji Obnovimo Evropu. Oni su sa 102 mesta spali na 91. Desničari iz grupacije Evropski konzervativci i reformisti (ECR),  kojima pripada i stranka italijanske premijerke Đorđe Meloni, Braća Italije, nisu prošli toliko dobro koliko su očekivali. Imaće 71 mesto ili svega dva više nego do sada.

Ni Zeleni ne mogu da se pohvale uspešnim izborima. Spali su sa 72 na 55 mesta. Levičari imaju približno isto kao do sada, 37. Poslanika koji ne pripadaju nijednoj grupaciji biće 80, a bilo ih je 61. Broj je veći jer je sada u ovoj grupi i AfD, izbačen iz ID.

Najšokantniji epilog evropskih izbora desio se u Francuskoj. Predsednik Emanuel Makron je odlučio da raspusti parlament i pozove na nove izbore 30. juna nakon što je njegova partija Preporod pretrpela težak poraz od desničarskog Nacionalnog okupljanja Marin le Pen čiji je predsednik sada dvadesetosmogodišnji Žordan Bardela. Za Nacionalno okupljanje glasalo je 31,5 odsto francuskih birača ili deset odsto više nego pre pet godina, a za Makronovu stranku tek 15,2 odsto.

„Emanuel Makron je pokazao da je oslabio. Jaz bez presedana između vladajuće većine i vodeće opozicione stranke održava oštro odbacivanje predsednika i njegove vlade”, rekao je Bardela.

Nemački birači su odlučili da daju veći broj glasova AfD-u uprkos skandalima koji su pratili njihovu predizbornu kampanju poput onoga kada je njihov vodeći kandidat za evropske izbore, Maksimilijan Krah, rekao da nisu svi pripadnici SS-a bili zločinci. Zbog toga su AfD izbacili iz krajnje desničarske grupacije u EP, Identitet i demokratija, a od njih se ogradila čak i francuska desničarka Marin le Pen.

Prve izlazne ankete iz Nemačke i Austrije pokazuju da su u obe države desničari ostvarili izuzetno dobar rezultat. Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila je veći broj glasova od socijaldemokrata (SPD) kancelara Olafa Šolca. Austrijska slobodarska partija je, kako govore preliminarni rezultati, verovatni pobednik izbora za Evropski parlament u toj zemlji.

Međutim, u Nemačkoj je pobednik izbora konzervativni blok desnog centra koji čine Hrišćansko demokratska unija i Hrišćansko socijalna unija, CDU/CSU i očekuje se da bi mogli osvojiti 30,5 odsto glasova. AfD će biti drugi sa podrškom od 16,5 odsto što je za njih rast od 5,5 odsto u odnosu na prošle izbore 2019. Šolcove Socijaldemokrate trebalo bi da budu na 14 odsto, pokazuju izlazne ankete, što znači da će izgubiti oko dva procenta glasova u odnosu na rezultat od pre pet godina.

Juče, poslednjeg dana izbora za EP glasalo se u 21 zemlji. Poslednji su birališta zatvorili Italijani, u 23 sata. Kampanja za ove izbore je u Italiji ličila na referendum za Đorđu Meloni. Njen slogan za ove izbore je bio „Glasajte za Đorđu” tako da su birači imali utisak da je ovo glasanje o učinku njene desničarske vlade koja je na vlasti 18 meseci i koja se pokazala prilično stabilnom i uspešnom. Meloni se kandidovala kao preferencijalni kandidat svoje stranke iako nema nameru da zauzme poslaničko mesto u Evropskom parlamentu.

Hiljadu novinara iz čitavog sveta i najuticajnijih medija, a među njima je bila i „Politika”, pratilo je sinoć u zgradi Evropskog parlamenta rezultate izbora za jedinu instituciju Evropske unije koju građani 27 država biraju neposrednim glasanjem. Mnogi su ove izbore već nazvali istorijskim, jer je prvi put desnica imala ozbiljne šanse za veći broj poslanika. Pošto je EPP osvojila najveći broj mandata ona će dati i sledeću predsednicu Evropske komisije, a njihov predlog je ponovo Ursula fon der Lajen.