Злoдела без казне

Када се у Србији помене суд, судство, правосуђе, прва асоцијација је – споро, тромо, „крени-стани”... Суморна слика једне од три полуге власти је, на жалост, таква каква је. Брда предмета, фасцикле, прашина коју нико не брише, писарнице претесне да поднесу све предмете „у поступку”...

И ехо у којем се мешају мале плате судија, затрпане суднице случајевима, утицајни појединци и групе које умеју да заплаше, али и одобровоље судије, промућурни адвокати који су савладали све цаке одуговлачења. Такво је данас оно што би требало у свакој држави да буде брзо, оштро и бритко да би она сама функционисала како треба…

– Сваки поступак је „случај” за себе. Често време трајања поступка не зависи само од суда. Зависи, рецимо, и од полиције, односно начина на који је она радила, колико је доказа прикупила, материјала који је сакупљен током истражног поступка. Да сви они раде како треба, судски поступак би кратко трајао. Један од разлога за дуго трајање поступка може да буде и незнање судије или његово лоше сналажење у предмету или, рецимо, немогућност сведока да се одазову позивима суда. Мислим да није добро решење у Уставу које ограничава трајање притвора у фази истраге на шест месеци – објашњава Омер Хаџиомеровић, судија Окружног суда и члан Удружења судија Србије.

Пред Посебним одељењем Окружног суда у току су поступци против „стечајне”, „друмске”, „нафтне”, „ђубретарске”, „царинске”, „дуванске” мафије…

Афера позната као „стечајна мафија” откривена је у априлу 2006. године када су ухапшени Горан Кљајевић, председник Трговинског суда, судија тог суда Делинка Ђурђевић, бизнисмен Секула Пијевчевић, браћа Милинко и Мико Брашњовић, сувласници фирме „Еко продукт”, Јелица Живковић, бивша директорка Поштанске штедионице, адвокати Немања Јоловић и Јасмина Којић-Павловић.

Као организатори групе означени су Кљајевић, Јоловић, Пијевчевић, Милинко Брашњевић, Јелица Живковић, али и Слободан Радуловић, бивши директор „Це маркета” који је у бекству и за ким је расписана потерница.

Током истраге списак осумњичених је растао, али и листа кривичних дела која су им стављана на терет. У октобру 2006. године подигнута је оптужница на 181 страни, најобимнија у историји српског правосуђа. Суђење је почело 22. јануара 2007. године, пред већем судије Душана Војновића. Оптужени су, како наводи Специјално тужилаштво, од октобра 2004, па у наредних годину дана, незаконитим радњама присвојили више од 50 милиона евра. Од тога је само из „Це маркета” нелегално присвојено 20 милиона, а из Поштанске штедионице око 14 милиона евра.

Оптуженима се на терет ставља да су отуђили више предузећа која су била у стечајном поступку: „Беко”, ГП „Рад”, „Инекс интерекспорт”, „Комел”, „Инвест завод”, „Београдски есконтни центар”, као и приватизацију „Це маркета”, фирме у којој је директор био Слободан Радуловић.

Пред овим судом у току је и поступак против чланова „друмске” мафије. На оптуженичку клупу село је 53 лица, а штета проистекла из кривичних дела које су починили чланови ове групе процењује се на четири милијарде динара, односно 50 милиона евра.

На оптуженичкој клупи овог суда су и чланови „царинске мафије” у којој је укупно оптужено 38 особа. Као вођа групе именован је Велибор Вуковић, а штета коју је причинила ова група процењена је на више од 10 милиона евра

Чланови „нафтне мафије” државу су оштетили за преко 1,2 милиона евра. Према наводима оптужнице, бивши заменик директора Сектора унутрашње контроле Пореске управе Славко Павловић обавештавао је унапред о пореским контролама Стојановића, званог Миша Протекта, и саветовао га коју документацију да стави на увид порезницима приликом контроле. Стојановић је Павловића подмитио аутомобилом „фолксваген пасат” у вредности од 27.000 евра, а Павловић је заузврат на састанцима колегијума централе Пореске управе заступао Стојановићеве интересе и, супротно ставу централе, тврдио да није потребна наплата акциза за петролеј који је из Грчке увожен за потребе „Протекте”.
Група од 21 члана оптужена је да је крајем 2006. године и у првој половини 2007. године увозила петролеј и лажно га приказивала као сировину за производњу боја и лакова у „Протекти” избегавајући плаћање акциза и умањивањем пореске основице, а затим га продавала власницима бензинских пумпи и тако стицала нелегалну добит на разлици у цени.

Специјални суд процесуира и аферу „Кипар”, где за пљачку савезног буџета од 60 милиона евра одговара једино Михаљ Кертес…

Пред Специјалним судом у току је поступак и против чланова „дуванске мафије”. Оптужница је подигнута против 15 лица а као вође означени су Станко Суботић, Марко Милошевић и Синиша Стојичић. Од кријумчарења цигарета ова група је, наводно, државу оштетила за 358 милиона динара.

Почетак главног претреса против 89 оптужених за корупцију на Правном факултету у Крагујевцу заказан је за почетак децембра. Заменик окружног тужиоца у Смедереву Зоран Антић подигао је оптужницу против 41 учесника у афери „Индекс” 14. августа прошле године, а у марту ове подигнута је и нова, допунска оптужница, против још 47 особа, од којих су 33 студента из Крагујевца и 14 нових помагача у лажирању испита.
Оптужницом од 113 страна, оптужени професори се терете да су за давање позитивних оцена без полагања испита примали од 500 до 1000 евра, док је тарифа за дипломе лажних правника износила од 12.000 до 16.000 евра.

-----------------------------------------------------------

Нема воље да се афере реше

- Питање је ко у држави не ради свој посао, а требало би да ради, каже БожоПрелевић. Питање је ко утиче на одуговлачење поступака, утицајне групе или појединци, или је у питању судијска нестручност. Да постоји воља да се ти поступци реше, то би било урађено. Ти предмети нису толико компликовани да са њима не може да се изађе накрај. Зар је могуће да се судија Вук Туфегџић, који је водио војну истрагу у афери „Топчидер”, 24 пута не појави на суду поводом тужбе професорке Медицинског факултета за коју је рекао да је нестручно обавила свој посао, а носилац је правосудне функције.

-----------------------------------------------------------

Цитостатици и станови

Јавност још памти неколико година старе афере са малверзацијама у вези са увозом цитостатика, случаја станова из фонда Савезне и Републичке владе. Памте се и случајеви никада осуђених власника пирамидалних штедионица „Дафимент банке” и „Југоскандика”, као и истраге против бившег министра здравља Милована Бојића, бившег директора ЕДБ Београд Бранислава Ускоковића и других.