Zlodela bez kazne

Kada se u Srbiji pomene sud, sudstvo, pravosuđe, prva asocijacija je – sporo, tromo, „kreni-stani”... Sumorna slika jedne od tri poluge vlasti je, na žalost, takva kakva je. Brda predmeta, fascikle, prašina koju niko ne briše, pisarnice pretesne da podnesu sve predmete „u postupku”...

I eho u kojem se mešaju male plate sudija, zatrpane sudnice slučajevima, uticajni pojedinci i grupe koje umeju da zaplaše, ali i odobrovolje sudije, promućurni advokati koji su savladali sve cake odugovlačenja. Takvo je danas ono što bi trebalo u svakoj državi da bude brzo, oštro i britko da bi ona sama funkcionisala kako treba…

– Svaki postupak je „slučaj” za sebe. Često vreme trajanja postupka ne zavisi samo od suda. Zavisi, recimo, i od policije, odnosno načina na koji je ona radila, koliko je dokaza prikupila, materijala koji je sakupljen tokom istražnog postupka. Da svi oni rade kako treba, sudski postupak bi kratko trajao. Jedan od razloga za dugo trajanje postupka može da bude i neznanje sudije ili njegovo loše snalaženje u predmetu ili, recimo, nemogućnost svedoka da se odazovu pozivima suda. Mislim da nije dobro rešenje u Ustavu koje ograničava trajanje pritvora u fazi istrage na šest meseci – objašnjava Omer Hadžiomerović, sudija Okružnog suda i član Udruženja sudija Srbije.

Pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u toku su postupci protiv „stečajne”, „drumske”, „naftne”, „đubretarske”, „carinske”, „duvanske” mafije…

Afera poznata kao „stečajna mafija” otkrivena je u aprilu 2006. godine kada su uhapšeni Goran Kljajević, predsednik Trgovinskog suda, sudija tog suda Delinka Đurđević, biznismen Sekula Pijevčević, braća Milinko i Miko Brašnjović, suvlasnici firme „Eko produkt”, Jelica Živković, bivša direktorka Poštanske štedionice, advokati Nemanja Jolović i Jasmina Kojić-Pavlović.

Kao organizatori grupe označeni su Kljajević, Jolović, Pijevčević, Milinko Brašnjević, Jelica Živković, ali i Slobodan Radulović, bivši direktor „Ce marketa” koji je u bekstvu i za kim je raspisana poternica.

Tokom istrage spisak osumnjičenih je rastao, ali i lista krivičnih dela koja su im stavljana na teret. U oktobru 2006. godine podignuta je optužnica na 181 strani, najobimnija u istoriji srpskog pravosuđa. Suđenje je počelo 22. januara 2007. godine, pred većem sudije Dušana Vojnovića. Optuženi su, kako navodi Specijalno tužilaštvo, od oktobra 2004, pa u narednih godinu dana, nezakonitim radnjama prisvojili više od 50 miliona evra. Od toga je samo iz „Ce marketa” nelegalno prisvojeno 20 miliona, a iz Poštanske štedionice oko 14 miliona evra.

Optuženima se na teret stavlja da su otuđili više preduzeća koja su bila u stečajnom postupku: „Beko”, GP „Rad”, „Ineks intereksport”, „Komel”, „Invest zavod”, „Beogradski eskontni centar”, kao i privatizaciju „Ce marketa”, firme u kojoj je direktor bio Slobodan Radulović.

Pred ovim sudom u toku je i postupak protiv članova „drumske” mafije. Na optuženičku klupu selo je 53 lica, a šteta proistekla iz krivičnih dela koje su počinili članovi ove grupe procenjuje se na četiri milijarde dinara, odnosno 50 miliona evra.

Na optuženičkoj klupi ovog suda su i članovi „carinske mafije” u kojoj je ukupno optuženo 38 osoba. Kao vođa grupe imenovan je Velibor Vuković, a šteta koju je pričinila ova grupa procenjena je na više od 10 miliona evra

Članovi „naftne mafije” državu su oštetili za preko 1,2 miliona evra. Prema navodima optužnice, bivši zamenik direktora Sektora unutrašnje kontrole Poreske uprave Slavko Pavlović obaveštavao je unapred o poreskim kontrolama Stojanovića, zvanog Miša Protekta, i savetovao ga koju dokumentaciju da stavi na uvid poreznicima prilikom kontrole. Stojanović je Pavlovića podmitio automobilom „folksvagen pasat” u vrednosti od 27.000 evra, a Pavlović je zauzvrat na sastancima kolegijuma centrale Poreske uprave zastupao Stojanovićeve interese i, suprotno stavu centrale, tvrdio da nije potrebna naplata akciza za petrolej koji je iz Grčke uvožen za potrebe „Protekte”.
Grupa od 21 člana optužena je da je krajem 2006. godine i u prvoj polovini 2007. godine uvozila petrolej i lažno ga prikazivala kao sirovinu za proizvodnju boja i lakova u „Protekti” izbegavajući plaćanje akciza i umanjivanjem poreske osnovice, a zatim ga prodavala vlasnicima benzinskih pumpi i tako sticala nelegalnu dobit na razlici u ceni.

Specijalni sud procesuira i aferu „Kipar”, gde za pljačku saveznog budžeta od 60 miliona evra odgovara jedino Mihalj Kertes…

Pred Specijalnim sudom u toku je postupak i protiv članova „duvanske mafije”. Optužnica je podignuta protiv 15 lica a kao vođe označeni su Stanko Subotić, Marko Milošević i Siniša Stojičić. Od krijumčarenja cigareta ova grupa je, navodno, državu oštetila za 358 miliona dinara.

Početak glavnog pretresa protiv 89 optuženih za korupciju na Pravnom fakultetu u Kragujevcu zakazan je za početak decembra. Zamenik okružnog tužioca u Smederevu Zoran Antić podigao je optužnicu protiv 41 učesnika u aferi „Indeks” 14. avgusta prošle godine, a u martu ove podignuta je i nova, dopunska optužnica, protiv još 47 osoba, od kojih su 33 studenta iz Kragujevca i 14 novih pomagača u lažiranju ispita.
Optužnicom od 113 strana, optuženi profesori se terete da su za davanje pozitivnih ocena bez polaganja ispita primali od 500 do 1000 evra, dok je tarifa za diplome lažnih pravnika iznosila od 12.000 do 16.000 evra.

-----------------------------------------------------------

Nema volje da se afere reše

- Pitanje je ko u državi ne radi svoj posao, a trebalo bi da radi, kaže BožoPrelević. Pitanje je ko utiče na odugovlačenje postupaka, uticajne grupe ili pojedinci, ili je u pitanju sudijska nestručnost. Da postoji volja da se ti postupci reše, to bi bilo urađeno. Ti predmeti nisu toliko komplikovani da sa njima ne može da se izađe nakraj. Zar je moguće da se sudija Vuk Tufegdžić, koji je vodio vojnu istragu u aferi „Topčider”, 24 puta ne pojavi na sudu povodom tužbe profesorke Medicinskog fakulteta za koju je rekao da je nestručno obavila svoj posao, a nosilac je pravosudne funkcije.

-----------------------------------------------------------

Citostatici i stanovi

Javnost još pamti nekoliko godina stare afere sa malverzacijama u vezi sa uvozom citostatika, slučaja stanova iz fonda Savezne i Republičke vlade. Pamte se i slučajevi nikada osuđenih vlasnika piramidalnih štedionica „Dafiment banke” i „Jugoskandika”, kao i istrage protiv bivšeg ministra zdravlja Milovana Bojića, bivšeg direktora EDB Beograd Branislava Uskokovića i drugih.