Aфере које су потресле Србију

Многи судски поступци, покренути после „спектакуларних” хапшења осумњичених за различита кривична дела, ни годинамa од покретања нису окончани. Многе милионске афере никада нису разјашњене. Исти случај је и са многим покренутим истрагама. У неке од њих „уплетени” су и највиши партијски и државни функционери. Продаја смедеревског „Сартида”, афера „Кофер”, неразјашњена погибија двојице гардиста у војном објекту „Караш”, спорно пословање компаније „Мобтел”, само су неке од њих. Већина ових афера неко време је жестоко „потресала” Србију. Сада готово да их нико више и не помиње… „Политика” подсећа на неке од њих.

„Сартид”

Окружно јавно тужилаштво у Београду поднело је 30. октобра прошле године Окружном суду захтев за спровођење истраге против седам особа. Поменутим захтевом затражена је истрага против шест судија београдског Трговинског суда и некадашњег стечајног управника смедеревске Железаре Бранислава Игњатовића. Међу осумњиченима су Горан Кљајевић, Душан Марчићев, Марија Елизабета Штулић, Мила Ђорђевић, Жанка Радић и Татјана Влаисављевић. Предмет се налази у фази одлучивања по поднетом предлогу за спровођење истраге.

„Мобтел”

По захтеву за спровођење истраге Окружног тужилаштва, Окружни суд у Београду је у јануару 2006. године покренуо, а у мају ове године окончао истрагу против бившег принудног управника „Мобтела” Бранислава Анђелића, Богољуба и Сретена Карића и још 11 особа због злоупотребе службеног положаја у пословању те компаније. Истражни поступак против осумњичених вођен је по три захтева за спровођење истраге и 24 захтева за њихово проширење. Током поступка је саслушано више од 100 сведока, а обављена су и грађевинска и економско-финансијска вештачења која су, због обимности документације, трајала дуже од годину дана. Током истраге, за Богољубом Карићем је расписана потерница. Списи предмета налазе се у Окружном тужилаштву које би требало да утврди има ли елемената за подизање оптужнице и против којих лица.

„Сателит”

Списи предмета оформљени поводом афере „Сателит” налазе се у Кривичном ванпретресном већу Окружног суда у Београду ради одлучивања поводом неслагања истражног судије са захтевом Тужилаштва за спровођење истраге. Захтев за спровођење истраге поднет је због сумње да је бивши министар одбране Првослав Давинић са израелском фирмом „Имиџаст интернешнл н. в.” незаконито закључио уговор о закупу сателита СОПТРЦ чија јевредност процењена на 44.900.000 евра. Током саслушања код истражног судије, у фебруару ове године, Давинић је негирао наводе тужилаштва. Пред судијом је испричао да све што је урађено у вези са уговором спада у предуговорне радње и да су оне биле у складу са ставом Врховног савета одбране и Савета министара. С обзиром на то да се не ради о притворском предмету, он је у редовној процедури и по њему се не поступа хитно и прекоредно што значи да ће се на одлуку о покретању истраге чекати још неко време.

„Топчидер”

Иако је после погибије гардиста 2004. вођено више истражних радњи, ни данас нису разјашњене околности под којима су двојица војника настрадала. Некадашњи Војни суд је спровео истражне радње, а вештаци које је ангажовао закључили су да је Јаковљевић убио Миловановића, а онда пуцао у себе. Независна комисија, међутим, која је формирана по налогу тадашњег председника Државне заједнице Србије и Црне Горе Светозара Маровића, обавила је свој увиђај, ексхумирала лешеве, спровела судско-медицинско и балистичко вештачење и закључила да је гардисте убила трећа особа. После укидања војних судова, предмет је доспео у Војно одељење Окружног тужилаштва у Београду. На предлог Тужилаштва, у марту 2005. године, истражни судија Окружног суда у Београду обавио је нови увиђај на околности положаја где су пронађени војници у тренутку погибије у односу на спољне ограде и на околност улаза и излаза из објекта посебне намене „Караш”. Убрзо после тога, у јуну 2005. године Тужилаштво је затражило и треће „супервештачење” страних балистичара, које су обавили вештаци Лабораторије ФБИ „Квантико” у Вашингтону. Вештак-балистичар Стив Каспер искључио је могућност да су двојица настрадалих гардиста извршила самоубиство.

Тужилаштво је недавно затражило ново судско-медицинско вештачење.

„Кофер”

Почетак суђење бившем вицегувернеру НБС Дејану Симићу и функционеру СПС-а Владимиру Заграђанину, недавно је одложено по четврти пут. Главни претрес је, као и претходна три пута, одложен јер се пред судом нису појавили кључни сведоци, израелски бизнисмени и министар полиције Ивица Дачић. Шеф кабинета министра полиције обавестио је суд да Дачић не може да присуствује суђењу јер се налази на службеном путу. Упркос тврдњи да је службено спречен, Дачић је тих дана виђен у Београду. Пети покушај почетка суђења „коферашима” заказан је за 13. април наредне године.

„Генекс”

Ни истражни поступак против Милорада Савићевића, Владимира Гајића, Петра Новаковића, Ивице Лукића, Љиљане Млађан и Небојше Премовића, осумњичених да су злоупотребили службени положај и оштетили државу за 20 милиона евра у афери „Генекс”, није завршен. Истражни судија је саслушао све осумњичене и сведоке. Предмет се тренутно налази на финансијском вештачењу.

Убиства новинара

Никада нису разјашњена убиства новинара Славка Ћурувије, власника „Дневног телеграфа” и „Европљанина”, Милана Пантић, дописника „Вечерњих новости” из Јагодине, и Даде Вујасиновић, новинарке „Дуге”. Нису откривена ни лица која су поставила бомбу на прозор Дејана Анастасијевића, новинара недељника „Време”. Полиција и Тужилаштво су у више наврата саопштавали да су на трагу убицама и да ће саопштити нове детаље. Од тога, међутим, ништа није било.

„Панцир”

Пред Окружним судом недавно је почело суђење актерима афере „Панцир”. Одлуком овог суда, поступак у односу на Милета Драгића је раздвојен и њему ће се за злоупотребе у набавци војне опреме највероватније судити у Општинском суду у Зрењанину. Поред Драгића, у афери „Панцир” оптужени су бивши министар одбране Првослав Давинић, генерал у пензији и бивши помоћник министра одбране за материјалне ресурсе Милун Кокановић и пуковник Јовица Вучковић, бивши начелник Одељења за развој и опремање Генералштаба Војске СЦГ.

„Национална штедионица”

Никада нису разјашњене бројне оптужбе стручне јавности да је оснивањем Националне штедионице држава оштећена за стотине милиона евра. Људи из ДОС-а својевремено су оптуживали Млађана Динкића да је преко рачуна фантомских фирми с Маршалских острва прао новац и стекао милионску корист од незаконите докапитализације Националне штедионице.

С. М. – М. Д.