Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Произвођачи и даље траже већу цену малине

​ Током викенда блокирали петљу у Пожеги због почетне откупне цене
 Произвођачи и даље траже већу цену малине
(EPA-EFE/NEIL HALL)

Део произвођача из западне Србије и даље инсистира на већој цени малине од почетне, која ове сезоне износи 250 динара. Незадовољни износом коју нуде откупљивачи, они су у недељу блокирали петљу на магистралном путу у Пожеги на два сата. Председник Удружења произвођача малине „Виламет” Милета Пилчевић рекао је за Танјуг да су се одлучили на блокаду саобраћајнице у Ариљу јер су незадовољни почетном откупном ценом од 250 динара. Тврди да су на састанку, на којем су посредовали представници Министарства пољопривреде, предложили почетну откупну цену од 250 динара и учешће у извозној цени у односу 60–40 одсто у корист произвођача малине, учествовали представници удружења која нису репрезентативна.

Он тврди да цену од 250 динара за килограм малине није прихватило ниједно удружење произвођача као и већина хладњачара. Пилчевић додаје да малинари сада траже састанак са председником Србије Александром Вучићем и премијером Милошем Вучевићем.

Малинари траже да аконтна цена малине буде 350 динара са тенденцијом раста. Само два дана раније министар пољопривреде Александар Мартиновић рекао је на конференцији за новинаре да почетна откупна цена малине износи 250 динара по килограму, а да ће произвођачи уколико извозна цена премаши тај износ добит делити хладњачари и пољопривредници у односу 40 према 60 у корист пољопривредника. Мартиновић је демантовао спекулације да 31. маја није постигнут договор о почетној цени малине на састанку произвођача, хладњачара и представника владе.

Министарство пољопривреде саопштило је после обраћања министра медијима како је ово договорено на састанку одржаном 31. маја, а који једно удружење произвођача није испоштовало.

– Представници удружења и асоцијација малинара и хладњачара који су присуствовали догађају истакли су да су сада најближи превазилажењу изазова са којима се суочавају протеклих неколико деценија – наводи се у саопштењу. Обраћајући се јавности, Мартиновић је истакао да су представници државе прихватили да буду медијатори између хладњачара и малинара, иако „ни Министарство пољопривреде, нити било које друго министарство, није овлашћено да потписује откупну цену малине, ни било ког другог пољопривредног производа”.

Како се наводи, на иницијативу великог броја произвођача малине, одржана су два састанка – 27. и 31. маја. Између осталог, постигнут је договор да 1. и 2. јуна представници свих заинтересованих страна направе нацрт споразума који се односи на цену малине и да потом тај нацрт буде представљен на седници владе како би се након његовог усвајања приступило потписивању. Међутим, како се истиче, уочи избора једно удружење малинара променило је мишљење и организовало протесте.

Министарство подсећа да „цену малине, као и свих других пољопривредних производа диктира тржиште, али да држава кроз низ мера подстицаја амортизује негативне ефекте тржишта, пре свега када су у питању примарни пољопривредни произвођачи. Будући да ће, нажалост, ове године у Србији принос малине бити прилично скроман због априлских мразева и временских непогода од пре неколико дана, реално је очекивати да ће малине ићи горе. Напомиње се и да држава издваја значајна средства како би помогла произвођачима да се изборе на изузетно захтевном европском и светском тржишту.

– Малину не производимо само ми. Огромне плантаже имају Пољска, Украјина, Чиле, Мароко, Македонија, Албанија. Сви улажу у нове сорте, нове савремене технологије. Да бисмо се сви заједно изборили за место на европском и светском тржишту, држава је, осим основне мере подстицаја од 18.000 динара по хектару, коју добијају сви пољопривредни произвођачи, само за набавку механизације за обнову земљишта за производњу малине у претходне две године преко Управе за аграрна плаћања исплатила 289.259.976 динара – наводи се у саопштењу и додаје како је за подизање засада малине у 2023. години исплаћено 35.691.333 динара за поднетих 188 захтева, док је у 2022. години поднет 261 захтев, од чега је 224 исплаћено у укупној вредности од 34.613.502 динара.

Како је пренела агенција Бета, удружење „Виламет” је на састанку тражило откупну цену од 350 динара по килограму, а Асоцијација произвођача малина 400 динара. По процени Института за воћарство у Чачку, за 10 тона приноса малине по хектару трошак произвођача износи 240 динара по килограму, за принос од 12 тона тај трошак је 200 динара, а за 15 тона 160 динара по килограму.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.