Среда, 15.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Београдски шик кроз векове

Београдски шик кроз векове
(промо)

„Београдски шик кроз векове” тема је трибине „Београд за почетнике”  која ће проговорити о модној историји Београда у петак увече, 14. јуна од 18.30 сати у Галерији 73 на Бановом брду.

Јесте ли знали да је Београд био колевка европске моде у праисторији? Пре скоро 7.000 година древна винчанска цивилизација овде је „шетала” у дводелним ланеним комплетима са „V” изрезом, мини сукњама и доколеницама. С обзиром на хиљадугодишње, праисторијске предиспозиције Београда за терањем моде, нова трибина „Београда за почетнике” креће у историјску потрагу за коренима београдског шика кроз векове.

Једна белешка из 19. века каже да је „Београд последњи базар Цариграда и први магазин Беча према истоку”.   Када и како су Београђани  почели да прихватају европску, првенствено париску моду. Ко им је у томе помогао? На који начин је ратничка и политичка историја повезана са историјом одевања. Када и где је отворена прва робна кућа у Београду, право чудо  које је донело дух модернизације у Београд. Како је живела, забављала се и какву је моду терала српска грађанска елита у другој половини 19. и првој половини 20.века… Где су се одржавале прве модне ревије у Београду…  Због чега се говорило да се „у Београду отварају кишобрани када у Паризу пада киша” … Какву је улогу имао гламурозни „Оријент експрес” у рађању београдског шика…

Ко је била српска Коко Шанел? Зашто је југословенски Карден одбио да ради код чувеног Диора… Ко је била прва београдска трендсетерка и инфлуенсерка у историји, која је свој салон у Београду отворила само три године после Коко Шанел, 1919. године и била  толико популарна да је о њој писао и Бранислав Нушић у својој драми „Др” из 1936. године.

Гошћа трибине је мр Бојана Поповић, историчарка уметности, музејска саветница у Музеју примењене уметности, а модераторка је Смиљана Попов.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.