Српска нафта привлачи Грке

Изашла из кошмарних балканских ратова пред крај 20. века, Србија је оберучке и са захвалношћу прихватила понуде за привредну сарадњу које су јој тада прво предложили Грци. Од тада до данас привредна сарадња два осведочена балканска савезника је само расла. Грчки бизнисмени су у међувремену инвестирали преко 2,5 милијарди евра у послове у Србији. У нововековном амбијенту Србија је данас привредно далеко јача него пре десетак година. Ове седмице заменик грчког министра иностраних послова Петрос Дукас боравио је у Београду са групом од око 200 бизнисмена радих да се „укрцају на други талас инвестиција у Србији”. Током дводневног Економског самита Србије ове седмице у Београду, господин Дукас дао је ексклузивни интервју „Политици”.

Какав је утицај текуће светске финансијске кризе на банкарски сектор југоисточне Европе? Да ли ће грчке банке, постојано присутне у Србији, сада променити своју кредитну политику и стил радаовде?

Светска финансијска криза својим глобалним аспектом подразумева да нико не може да избегне њене последице, али је ипак неће сви подједнако осетити. Банкарски сектор југоисточне Европе, а посебно Грчке није натоварен „ризичним кредитним обавезама” попут великих америчких и англосаксонских банака. Овдашње банке стога су у финансијски јачој позицији од многих великих међународних банака. То, ипак, не значи да сада не треба бити веома пажљив и опрезан – и то колико год је то највише могуће. Стога, банке су сада уздржаније код давања кредита него што су то биле пре месец или два, апоготово, рецимо, пре две године. Грчка влада је недавно издвојила 28 милијарди евра за подршку кредитној активности грчких банака, али опрез и даље није на одмет. Банке ће наставити са одобравањем потрошачких, стамбених, пословних кредита…али ће у наредном периоду услови за одобравање кредита бити строжи.

У последњих десетак година обим грчких инвестиција у Србији постојано расте и грана се, на добробит обе стране. Да ли грчки инвеститори понекад осећају да их овде у Србији узимају „здраво за готово”?

Не, колико чујем од бизнисмена и колега. Изгледа да су веома добро позиционирани, тржишне прилике не мањкају, спремни су да инвестирају значајне суме новца у бизнис у Србији. Увек постоје проблеми кад се прави посао на страном терену, али, у просеку, грчки бизнисмени налазе да је однос Владе Србије веома позитиван и да постоји активан интерес за расплитање неразрешених проблема.

Где би српски бизнис најпре могао да инвестира у Грчкој?

Најпре у туризму, али и у свим другим секторима где заинтересовани инвеститори познају локалне услове пословања.

Током недавне посете званичне грчке делегације Лондону, сусрели сте се са специјалним саветником „Шела” задуженим за међународне односе. Према наводима грчког Министарства иностраних послова, током тих разговора било је речи о присуству „Шела” у Грчкој и ширем региону југоисточне Европе. Да ли постоји евентуални интерес грчког петросектора за заједнички наступ са „Шелом” на енерготржишту Србије, или нову рунду надметања за приватизацију НИС-а?

Не могу да оговорим у име „Шела”, не знам њихове планове, али бих на месту Владе Србије сигурно подстицао „Шел” да дође и инвестира овде, посебно у новој области истраживања уљаних шкриљаца и тар-песка који овде постоје. Управо саветујемо грчком петро-енергетском сектору да се укључи у финансирање истраживања уљаних шкриљаца у Србији, али и у сектору производње електричне енергије. Дакле, у петро-енергетском сектору посебно смо заинтересовани за послове приватизације, истраживања нафте и производњу електричне енергије.

Након дугогодишњих, отегнутих преговора између Београда и Атине, најављујући нову еру економске сарадње Грчке и Србије, три надлежна министарства (спољних послова, економије и финансија) недавно су се договорила да Грчка треба да допринесе финансирању Коридора 10. У Атини је договорено да Грчка за ту намеру бесповратно приложи 100 милиона евра. Шта је био узрок ранијих одлагања да се наговештена сума усмери ка Коридору 10?

Новац је сада издвојен и на располагању је за финансирање Коридора 10, иначе пројекта од највишег приоритета за Грчку. То није само пут између Грчке, Србије и централне Европе, већ друм који отвара тржиште источног Медитерана, Северне Африке, као и поморска тржишта Залива и Индијског океана ка Солуну, а одатле преко Коридора 10 пут Србије и међународног тржишта. Светска банка, ЕИБ и други међународни финансијери имају још низ захтева у вези са реализацијом овог крака Коридора 10, али их ми решавамо и решићемо их у духу оптимизма и добре воље. Истовремено, Влада Србије је дала висок значај пројекту Коридора 10. Са Владом Србије смо поводом Коридора 10 на истој таласној дужини.

Како ће означена сума од 100 милиона евра бити усмерена према финансирању изградње Коридора 10 ?

Грчка је за ту намену већ депоновала 16 милиона евра у Србији. Преостали новац биће пласиран како се пројекат Коридора 10 буде развијао: како средства буду неопходна, тако ће бити на располагању.

Две водеће грчке луке Пиреј и Солун на прагу су приватизације и модернизације карготерминала. Да ли би очекивање обимнијег прилива карга у Пиреј и Солун, могло да повећа шансе за одобравање средстава неопходних за изградњу пуног профила Коридора 10 између Ниша и Солуна? Водеће међународне банке –укључене у пројекат реализације Коридора 10, нису сасвим уверене у оправданост пуног профила аутопута на том краку Коридора 10 због релативно скромног обима саобраћаја…?

Модернизација лука Пиреј и Солун је од изузетног привредног значаја за Грчку. Спроводимо веома амбициозну модернизацију путне мреже у земљу у правцу исток-запад, као и север-југ. Коридор 10 је природни наставак тих грчких путних праваца. Учинићемо све што је неопходно да роба из источног Медитерана, Северне Африке, зоне Индијског океана… стигне до централне Европе друмом. На располагању је више опција тог транспорта: преко лука Патрас или Игуменица, преко Бугарске… Ипак у том контексту за Грчку је путни правац из Солуна преко Србије највећи приоритет. То је пут напред.

Како грчки инвеститори данас процењују могућности инвестирања на Косову?

Косово је много мање тржиште. Нисам за садаприметио велику заинтересованост грчких инвеститора за значајнија улагања на Косову.