Хути повели рат и против наводних шпијуна

Седам месеци од почетка поморске офанзиве јеменских Хута против бродова „повезаних с Израелом” (а „у знак солидарности с народом Газе”), проирански побуњеници почели су ових дана да хапсе домаћи живаљ оптужујући га за шпијунску делатност у корист Вашингтона и Тел Авива. Најмање 11 запослених у агенцијама УН и појединим међународним организацијама лишено је слободе прошле седмице, под оптужбом да им је званично запослење маска за субверзивне делатности.

Почетком ове недеље генерал-мајор Абдулахаким ел Хајевани, шеф обавештајне службе Хута, објавио је хапшење припадника „америчко-израелске шпијунске групе”. Непрецизиран број приведених годинама је, по његовим речима, радио „у корист непријатеља”, најпре из канцеларија амбасаде САД (затворена 2015), а потом под плаштом светске организације и бројних невладиних хуманитарних организација.

„Снабдевени специјализованим технологијама и опремом деловали су тајно, врбујући бројне званичнике Јемена, уговарајући за њих посете САД ради јачања утицаја и регрутације”, каже се у саопштењу Хута. Њихова обавештајна служба наводи да су домаћи доушници и сарадници странаца настојали да се убаце у пројекте и програме „у пољопривреди и сектору здравства како би допринели ширењу болести и епидемија у низу гувернија Јемена”. Уз то, ухапшенима се приписује и „идеолошки рад” на љуљању „верског идентитета и вредносног становишта народа Јемена” уз настојање да запате „корупцију и проституцију”.

Међутим, неизвесно је колико има истине у овим наводима обавештајне службе Хута. Стејт департмент, као ни званични Тел Авив, није коментарисао ове наводе, док је Ист Ривер одбио да се изјасни по оптужбама проиранских побуњеника у Јемену.

У међувремену, 118 невладиних хуманитарних организација које делују у Јемену, најсиромашнијој држави Арабијског полуострва, где више од половине становништва егзистенцијално зависи од стране помоћи, издало је саопштење. „Континуиране криминалне радње милиције Хута представљају очигледно кршење националних и међународних стандарда, као и јасно непоштовање свих регионалних и међународних напора за успостављање мира у земљи”, наводе хуманитарци у Јемену.

Колико има до мира у земљи у којој је од избијања грађанског рата 2014. године погинуло више од 150.000 људи, док међународно призната влада не делује из престонице Сане, већ из „добровољног изгнанства” у луци Аден, тешко је проценити. Током сада готово замрзнутог сукоба у Јемену Хути су успоставили контролу над Саном, као и над северозападним делом државе, укључујући и нафтом богату провинцију Мариб. Две недавне контраобавештајне акције „чешљања” запослених у УН и невладиним организацијама уследиле су након недавне егзекуције 44 Јеменца оптужена да су били „страни колаборационисти”.

Мотиви потера Хута по канцеларијама и становима запослених у УН и страним хуманитарним агенцијама у Сани, Ходеиди, Саади и Амрану баш у овом тренутку, нису званично објашњени. Влада Јемена из Адена тврди да оптужбе за шпијунажу представљају „изговор” како би се „систематски елиминисале невладине организације у Јемену”.

Најновији лов Хута на шпијуне догодио се у понедељак, истог дана кад је Вашингтон увео седми круг санкција против Хута од октобра прошле године. „Као што смо показали војним ударима прошле седмице, Влада САД одлучна је да омете и деградира могућности Хута да дејствују против комерцијалног бродовља и ратних бродова, као и да таргетира оне који настоје да омогуће такве активности Хута”, наводи се у саопштењу Стејт департмента.

Ко ће судити оптуженима за шпијунажу у Јемену, остаје да се види. Једнако као и да ли након ове акције следи нова рунда ескалације сукоба између Хута и западних армада које настоје да заштите слободу цивилне пловидбе на Црвеном мору.