Трагач у улози браниоца титуле државног првака

У Деветој београдској гимназији у Београду, у суботу, 15. јуна, одржаће се 13. првенство Србије у квизингу. Такмичење се, сада већ традиционално, одржава једном годишње у организацији Српске квиз асоцијације (СКА) и окупља љубитеље квиза из свих делова Србије, али и Босне и Херцеговине, најпре Бањалуке, Брчка и Бијељине. Број такмичара се из године у годину повећава, а улаз је отворен за све који се пријаве попуњавањем формулара на сајту www.ska.rs или на фејсбук страници СКА.

„На прошлогодишњем првенству било је 68 такмичара, а ове године се очекује можда и троцифрен број. Титулу државног првака браниће Жарко Стевановић, један од најбољих домаћих квизаша, широј јавности познат по улози Трагача у популарном ТВ квизу ’Потера’. А међу фаворитима за прво место су, између осталих, и Иван Андонов и Бојан Лукић, аутори игара у квизу ’Слагалица’”, казао је за „Политику” Душан Торбица, потпредседник Српске квиз асоцијације. Додао је да се претходних пет првенстава Србије одржало у Новом Саду.

Прошлогодишњи државни прваци у конкуренцији парова су Иван Андонов и Софија Нецин, док је титулу државног првака у појединачној конкуренцији 2023, након девет година, преузео Жарко Стевановић. Како је Стевановић казао за „Политику”, квиз му је омиљени хоби, који подразумева и надметање и забаву.

„У мом случају, једини аспект такмичења је надметање са самим собом. Уколико имам противника у квизу који играм, трудим се да, пре свега, победим старог себе, то јест ако видим да нисам на личном нивоу напредовао, нећу бити задовољан. Мање ми је у том случају важан резултат противника или пласман на листи. Елемент забаве је свакако присутан, нарочито у процесу учења нових ствари, као и у дружењу са сличним ентузијастима”, навео је Стевановић.

У квизингу се широм света организују велика такмичења слична спортским манифестацијама. Стевановић у том погледу прави паралелу са шахом.

„Квиз дефинитивно може да се посматра као ментални спорт, где такмичари користе своје когнитивне способности на сличан начин на који спортисти користе физичке способности. Као и у другим спортовима, потребна је дисциплина, тренинг, а на неким квизовима и стратегија, што је слично нпр. шахистима. Док шахиста може на основу искуства и тренинга да одреди стратегију на основу једног погледа на таблу и распоред фигура, ’професионални’ квизаш има способност памћења, повезивања и брзог присећања података, такође, на основу тренинга”, објаснио је Стевановић.

Једна од одлика квиза уопште јесте свеобухватност, то јест прилика за постављање питања из свих аспеката живота. С обзиром на то, како открива Стевановић, чини се да у контексту квиза нема „небитних” информација. Поменути тренинг свакако подразумева припреме различитих врста, у зависности од области из које питање долази. Тренутни државни првак у том смислу знање дели на оно које се може стећи учењем (нпр. природне и друштвене науке, култура и уметност) и на оно које се добија праћењем, попут спорта, филма и музике, популарне културе и других актуелности из свакодневног живота. Додаје да је код себе развио тзв. хаптички тип учења – учењe радом.

„Неки квизаши воле много да читају, неки воле да слушају (предавања, подкасте и сл.), док ја волим да играм квизове овог типа, а свакодневно играм и квизове на интернету, повремено састављам питања за паб квиз... Опет, начин припреме за сваког квизаша је индивидуалан”, каже Стевановић и додаје да у мору информација којима смо окружени можемо препознати ону која ће се јавити на квизу једино тако што активно играмо и памтимо обрасце који се понављају.

„На пример, често ухватим себе како, док гледам неки филм или серију, размишљам о нечему што из тога може да дође као питање на неком квизу, уместо да ’пустим мозак на испашу’”, закључује наш саговорник.

Жарко Стевановић је прошле године са 177 од максималних 240 поена освојио титулу државног првака, а открива да је и пред овај тест високо мотивисан. „Свакако да постоји велика мотивација да одбраним титулу, јер сам претходну освојио после девет година ’поста’. Нажалост, у последњих годину дана нисам приметио значајан напредак у мојој квизашкој вештини, пре свега због недостатка времена да се бавим омиљеним хобијем. У сваком случају, даћу све од себе”, тврди Стевановић.

Резултати такмичења биће објављени на сајту www.ska.rs и на фејсбук страници Српске квиз асоцијације убрзо након завршетка манифестације.

Учесници на 240 питања одговарају у писаној форми

Првенство у квизингу је, како открива Душан Торбица, врста квиза који се од телевизијских, на које смо углавном навикли, разликује по томе што учесници одговарају на питања у писаној форми. „Сви учесници решавају тест од 240 питања подељен у два дела од по 120 питања. Тест је подељен по областима: у осам области по 25 питања, као и две области од 20 питања која су искључиво у вези са нашом земљом. Области су култура (уметност, филозофија, религија), забава (музика, видео-игре, интернет), историја, медији (филмови и серије), спорт, животни стил (храна, пиће, брендови, мода), наука и свет (географија). Идентично су подељена и питања у областима Србија 1 и Србија 2 (по пет питања из сваке од наведених области). Поред овог теста, радиће се и такмичење у паровима, где ће такмичари одговарати на 100 питања, која, за разлику од индивидуалног дела, неће бити подељена по областима”, објаснио је Торбица.

Међународна сарадња са квизашким удружењима

Првенство Србије је код нас најпрестижније квизинг такмичење. На међународном нивоу пак највећи значај имају догађаји попут Европског првенства и Квиз олимпијаде, која ће се ове године одржати у Шпанији. „Српска квиз асоцијација, колико је то потребно и могуће, сарађује са квизашким удружењима других држава, пре свега Хрватске и Норвешке, као и са Светском квиз асоцијацијом”, указао је Душан Торбица, потпредседник ове невладине организације.