Недеља, 26.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Усвојена стратегија развоја језгра Смедерева

И неки давно обећавани пројекти, попут измештања теретне луке и пруге из центра града, формирање путничког пристаништа на Дунаву и реконструкције саобраћајног чвора, нашли су се у стратегији
Усвојена стратегија развоја језгра Смедерева
(фото О. Милошевић)

Смедерево – Локални парламент Смедерева усвојио је Стратегију развоја урбаног подручја града, чији циљ је да се у наредној деценији искористе потенцијали који овде постоје, а нису уопште или у довољној мери искоришћени. Реч је о документу на 184 стране који предвиђа и велике пројекте у које мора да се укључи и држава, а односи се на потес од Старе железаре до тврђаве. На списку пројектних идеја које би требало да утичу на идентитет урбаног подручја нашли су се: реконструкција Смедеревске тврђаве, уређење марине и обале Дунава, реконструкција и пренамена старог индустријског језгра Старе железаре, формирање креативне заједнице Дунава у склопу које ће бити научни, уметнички, боемско-гастрономски и креативни паркови.

 У склопу зелене и енергетске транзиције, поред коришћења обновљивих извора енергије, у плану су, између осталог, реконструкција и доградња водоводне мреже и канализације за отпадне воде, као и неки давно обећавани пројекти попут измештања теретне луке на нову локацију и пруге из центра града, формирање путничког пристаништа на Дунаву и реконструкције саобраћајног чвора „Липска рампа”. У стратегији се помиње и раније најављивана изградња затвореног базена, формирање Завода за јавно здравље, изградња бициклистичких стаза, као и низ других, нових и старих пројеката.

Опозиција махом није имала крупне примедбе на саму стратегију, али је већина овај документ назвала „списком лепих жеља” који ће остати слово на папиру, попут многих до сада усвојених развојних планова и стратегија. Једно од питања било је и зашто на списку нема рафинерије која је најављена.

 Илузорно је сматрати да ви можете планирати 10 година унапред, а не можете ни до краја године. Овде се спомиње допринос одрживом развоју, који значи да се неће угрожавати будућност наше деце, а спомиње се и чист и праведан развој. Да ли је то могуће ако се планира рафинерија у Смедереву, упитао је др Иван Стевановић из ГГ „За наше Смедерево”, најављујући овим поводом отворено писмо председнику државе. Он је упитао који још град поред железаре има рафинерију и подсетио да је Смедерево сврстано у трећу категорију са прекомерним загађењем ваздуха, те да су 364 дана у години забележена прекорачења граничних вредности металне прашине и растући број малигних обољења.

Стратегија садржи и анкету међу грађанима и 65,8 одсто њих изјаснило се да им је приоритет здравствена заштита, а ви сте у овој години издвојили само 75 милиона динара, тј. 1,5 одсто буџета, а дупло више за чишћење само четири сеоске депоније. Чак 68,4 одсто грађана рекло је да је заштита животне средине приоритет, а не нова рафинерија, рекао је Стевановић и подсетио на пројекте који су већ усвојени, а нису урађени.

Одговарајући на примедбе појединих опозиционих одборника, градоначелница Јасмина Војиновић рекла је да јој је драго што чује да се већина њих углавном слаже да Стратегија развоја урбаног подручја града нуди добра решења. Она је нагласила да је локална самоуправа спремна да спроведе све што је написано у документу и поручила да ће на свакој наредној седници скупштине обавештавати одборнике шта је све реализовано.

Процес израде ове стратегије покренут је 2022. године формирањем Савета за развој урбаног подручја града и Радне групе за израду стратегије. Њено спровођење предвиђа се одмах након усвајања. Како град у овом тренутку нема одговарајуће капацитете, ресурсе и знање за обављање свих задатака, биће успостављена Јединица за координацију пројеката као вид подршке у имплементацији стратегије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.