На отварању две најстарије екипе

Окршајем Немачке и Шкотске вечерас у Минхену (21 ч) почиње XVII европско првенство у фудбалу. Стицајем околности то су две најстарије репрезентације. У просеку Шкоти имају 28,2 године, а Немци 28,1. После њих су, по годинама, најискуснији Пољаци са 27,8. Медаље за младост би добиле Чешка (25,3), Турска (25,8) и наш прексутрашњи противник Енглеска (26,1).

На овом турниру је баш доста играча старијих од 35 година – чак 29. На прошлом, пре три године у Енглеској, било их је више него двоструко мање (14). Од 2016. рекорд као најстарији учесник европских првенстава држи мађарски голман Габор Кираљ (40 година и 86 дана). Ако не буде нечег непредвиђеног најстарији „деда” на шампионатима Европе од Немачке биће Португалац Пепе, који је у фебруару напунио 41 годину. Најстарије кости после њега на овом шампионату такође има  Португалац – Кристијано Роналдо (39). „Бронзани” је седам месеци млађи од њега Хрват Модрић.

Ако у Немачкој изађе на терен Шпанац Јамал (13. јула напуниће 17 године) биће најмлађа „беба” у историји европских првенстава. Тренутно та почаст припада Пољаку Козловском, који је на прошлом шампионату са 17 година и 246 дана играо против Шпаније.

Европско првенство се, по дефиницији, одржава да се одреди, чија је репрезентација најбоља на континенту. Али, победнички пехар више није ни једини, а, није претерано да се каже, ни главни покретач. Без зараде, и то добре, шампионска слава тешко да би покренула преплаћене професионалце на додатни труд после напорних клупских сезона.

Због тога Уефа звецка наградама. Фонд за учеснике овогодишњег шампионата је 331 милион евра. То је за 40 милиона мање него на прошлом шампионату, али је, поређења ради, 15 пута више него што је сакупљено за Куп Африке.

По тарифи се добија новац за сваку победу, за сваки пролаз даље и, разуме се, за титулу. Европски првак, ако је решио у своју корист све утакмице, добиће 28,25 милиона евра, а у најгорем случају, ако из групе изађе као трећи и са само два бода, па победи у финалу, имаће на рачуну 26,25 милиона.

Ни онај ко не уђе у осмину финала, а у групи наниже сва три пораза, неће отићи празних руку. Само учешће доноси 9,25 милиона евра.

Руке трљају и – клубови! Европско удружење клубова се залаже да се омрсе и они који стварају играче, а то су најчешће сиромашнији, чије бисере узму моћне фудбалске „драгуљарнице”. У то су урачунити и клубови с других континената, а сада је у ту сврху намењено 140 милиона евра, што је за 10 милиона више него пре три године.

Клубови укључе „таксиметар” десет дана пре прве утакмице репрезентације за коју игра њихов члан и не искључују га све док је његов национални тим на шампионату. Зато се клубовима и те како исплати да имају што више репрезентативаца. А сврстани су у три категорије: у првој су чланови најјаче националне лиге (за један дан сваког играча проведеног с репрезентацијом на шампионату добија се 8.700 евра), у другој они из такмичења за један ранг испод (5.800 евра), а у трећој сви остали (2.900 евра).

Пријављена су 622 фудбалера из 219 клубова. Највише их је из енглеске лиге (114), нешто мање из италијанске (104), па из немачке (80). Из ваневропских екипа је 27 играча (највише из Саудијске Арабије 14).

У Данској, наш ривал у последњем колу у групи, и Албанији ниједан играч није из домаће лиге. Данци имају цео тим (11 фудбалера) у енглеским клубовима и у још шест земаља, а Албанци су у 13 земаља (највише их је у Италији 10). У енглеској репрезентацији су „странци” само Белингем (Реал) и Кејн (Бајерн), а у италијанског тројица (Жоржињо је у Арсеналу, Викарио у Тотенхему и Донарума у ПСЖ-у).

Највише својих првотимаца (по 13) на Европском првенству у Немачкој имају Манчестер сити и Интер. Испада цео тим са две резерве! По један мање су узети из Реала, ПСЖ и Барселоне.

„Најскупље ноге” имају Енглез Белингем и Француз Мбапе. Процењени су на по 180 милиона евра. Од овог шампионата су саиграчи, пошто је и Мбапе приступио Реалу. Прате их Енглези Фоден (Манчестер сити) са 150 и Сака (Арсенал) са 140, Немац Вирц (Бајер) са 130, Енглез Рајс (Арсенал), Немац Мусијала (Бајерн) и Шпанац Родри (Манчесте сити) са по 120, Француз Камавинга (Реал), Енглез Кејн (Бајерн) и Француз Чуамени (Реал) са по 100.

На тржишту највећу вредност има наш први противник Енглеска (1,52 милијарде евра), па Француска (1,23), а онда Португалија (1,05). Вредност осталих је испод милијарде: Шпанија 965,5 милиона, Немачка 851, Холандија 775, Италија 705,5, Белгија 584,5, Данска 415,5, Украјина 379, Хрватска 327,7, Турска 324,1. Наши су процењени укупно на 313,4, а остали су јевтинији од 300 милиона евра: Швајцарска 281,5, Аустрија 237, Пољска 210,3, Шкотска 207,4, Чешка 185,9, Мађарска 165,4, Грузија 161 (била би још ниже без Кварацхелије из Наполија који је буквално вреди као пола репрезентације: 80 милиона евра), Словачка 156,4, Словенија 141,5, Албанија 111,6, а на дну је Румунија са 92,1.

А ко је најјевтинији? То је убедљиво 38-огодишњи грузијски резервни голман Лорија (Динамо, Тбилиси) – само 25.000 евра! Први до њега (Албанац Абраши из Грасхоперска) чак осам пута је скупљи (200.000 евра).

Разуме се, и домаћин треба нешто да заради. Први пут се догађа да се два пута узастопце игра у истој држави. Прошли шампионат, први после короне, игран је у чак 11 земаља, међу којима је била и Немачка. За разлику од прошлог Европског првенства, играног у чак 11 земаља чланова Уефе (поред Немачке играло се још у  Енглеској, у којој је било финале, Шкотској, Азербејџану, Данској, Мађарској, Италији, Холандији, Румунији, Русији и Шпанији) ово ће протећи у само једној.

И биће један од најекономичнијих фудбалских турнира, поготово у поређењу са Светским првенством пре две године у Катару (више од 200 милијарди долара). Највећа уштеда је постигнута што ниједан једини стадион од десет (у Берлину, Минхену, Дортмунду, Лајпцигу, Хамбургу, Гелзенкирхену, Келну, Диселдорфу, Франкфурту на Мајни и Штутгарту) није грађен за ово Европско првенство (Немачка је не тако давно, 2006, била домаћин Светског првенства). Зато се процењује да немачки издаци неће да пређу милијарду евра (рачун је стао на 650 милиона). Нису морали да се троше ни на путеве, аеродроме, хотеле...

На те паре се очекује зарада од 6,7 милијарди евра. Од тога ће Уефине бити 2,4 милијарде (36 одсто), што ће бити осетно више од за њу рекордног шампионата у Француској 2016, а да се и не упоређује с прошлим на коме се у њен џеп због короне (одложен годину дана) слило много мање новца од жељеног.

Организатори оваквих великих догађаја рачунају на зараду од гостију за време шампионата, имиџа и економског ефекта на дуге стазе. Међутим, с обзиром да се због више силе рачуна да ће немачка привреда ове године да порасте за 0,3 одсто то је мање, по мишљењу „Форбса” од жељеног. Чак се и не очекује да Европско првенство буде нека врста замајца за развој економије.

– Многи потрошачи ће, вероватно, да искористе Европско првенство да купе нов телевизор или да попију неку криглу пива више, али ће да једу кобасице уместо да оду у ресторан, – сматра Михаел Гремлинг, руководилац економског одељења Института немачке економије у Келну.

Неки његови земљаци  ипак, очекују боље дане. Прошле године је потрошња пива смањена за 4,8 одсто, а Холгер Ајхеле из Удружења пивара Немачке предвиђа да ће за време Европског шампионата да скочи као што је то било на Светском првенству 2006. када је порасла за око 5 одсто.

У продају је пуштено 2,7 милиона улазница и све су распродате (најјевтинија за групу 30 евра, а за финале 95). Очекивања од немачке репрезентације су велика. За италијанског голмана Донаруму, јунака прошлог финала Европског првенства, највећа опасност су Енглези и домаћини. Немачка, по резултатима, јесте најуспешнија европска фудбалска нација, али на последњим испитима је падала, што се каже, са столице. Пре три године је у осмини финала испала од Енглеза, а на светским првенствима у Русији 2018. и Катару 2022. ни групу није прошла. Већ вечерас ће се наслутити да ли ће да устане или је баш тешко оболела. Шкоти немају шта да изгубе, па ће им бити лакше у овом окршају.