Неслога учесника мировног самита о Украјини

Дводневни самит о Украјини, који је током протеклог викенда одржан у Швајцарској, јасно је показао да правих преговора о окончању рата неће бити док се у њих не укључи и Русија. Скуп одржан на инсистирање украјинског председника Володимира Зеленског, а коме су присуствовала деведесет два представника држава и међународних организација, донео је завршни документ на који нису сви ставили свој потпис и уз поруку швајцарске владе као домаћина да је циљ да „заједнички дефинишу мапу пута” како да укључе Москву и Кијев у будући мировни процес.

Извори Ројтерса кажу да је постизање равнотеже у завршној декларацији самита, између искрене осуде руске инвазије на Украјину и формулације која би добила најширу могућу подршку, било део дипломатског натезања на овом догађају. Како је то појаснио аустријски канцелар Карл Нехамер, нису сви били задовољни „избором речи”.

Кључне три тачке документа су да је било каква употреба нуклеарног оружја у контексту рата против Украјине недопустива, да безбедност хране не сме да буде коришћена као оружје и да се мора обезбедити потпуна размена ратних заробљеника.

У нацрту пише да је на самиту било речи о стварању оквира за свеобухватан, праведан и трајан мир заснован на међународном праву, укључујући Повељу Уједињених нација.

Када је реч о првој тачки, истиче се да украјинске нуклеарне електране, укључујући нуклеарку „Запорожје”, морају да функционишу безбедно под потпуном контролом Украјине и у складу са принципима Међународне агенције за нуклеарну енергију и под њеним надзором.

„Било каква претња или употреба нуклеарног оружја у контексту текућег рата против Украјине је недопустива”, истиче се у нацрту.

Ова тачка је реакција на речи руског председника Владимира Путина да је употреба нуклеарног оружја могућа „у изузетном случају угрожавања суверенитета и територијалног интегритета земље”. Он је, међутим, нагласио да не мисли „да је до таквог случаја дошло, нема такве потребе” јер Русија може да победи Украјину и без нуклеарног оружја.

Као друга тачка наведено је да безбедност хране не сме да буде коришћена као оружје на било који начин и да украјински пољопривредни производи треба да буду обезбеђени сигурно и слободно заинтересованим трећим земљама. С тим у вези додаје се да је од суштинске важности слободна и безбедна комерцијална пловидба у Црном и Азовском мору.

Трећа тачка у нацрту је потпуна размена ратних заробљеника, укључујући, како је наведено, „сву депортовану и незаконито измештену украјинску децу и све друге украјинске цивиле који су незаконито притворени”.

„Верујемо да постизање мира захтева учешће и дијалог између свих страна. Ми смо, стога, одлучили да предузмемо конкретне кораке у будућности у наведеним областима уз ангажовање представника свих страна. Повеља УН, укључујући принципе поштовања територијалног интегритета и суверенитета свих држава, може и послужиће као основа за постизање свеобухватног, праведног и трајног мира у Украјини”, наведено је у нацрту закључака.

Међутим, како примећује Ројтерс, изостављена су тежа питања као што су послератно решење за Украјину, да ли она може да се придружи НАТО-у или како би повлачење трупа са обе стране могло да функционише.

Потпредседница САД Камала Харис оценила је да је Путинов предлог за почетак мировних преговора и окончање рата који је укључивао две најважније тачке, повлачење украјинских трупа са читаве територије Луганске Народне Републике, Доњецке НР, Херсонске и Запорошке области и јасно одрицање од чланства у НАТО, у ствари позив за предају Украјине. Председник Француске Емануел Макрон навео је да је рат у Украјини глобални проблем, док је британски премијер Риши Сунак изјавио да Путина не занима мир и да је покренуо дипломатску кампању против самита у Швајцарској.

Председник Украјине Володимир Зеленски рекао је да ће Украјина представити Русији конкретне мере за постизање мировног решења на другом мировном самиту. Он је оценио да Русија није заинтересована за мир и да би учесници самита требало заједно да одлуче како постићи мир „на истински трајан начин” и у складу са Повељом УН.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков је јуче поручио да руски председник не одбацује могућност преговора са Украјином, имајући у виду да у Украјини постоје легитимни органи власти. „Путин не одбија ништа. Он не одбацује могућност преговора. Он каже да тамо постоје легитимни органи, у складу са Уставом земље”, рекао је Песков, а преноси РИА Новости.

Он је додао да украјински председник Володимир Зеленски није особа са којом може да се утврди писани договор јер би то, како је навео, „де јуре било нелегитимно”.

Говорећи о условима за почетак мировних преговора које је Путин изнео у петак (повлачење украјинских трупа из нових региона Русије и трајно одрицање од чланства у НАТО) Песков је рекао да то није био ултиматум, већ мировни предлог који је изнет „узимајући у обзир реалност на терену”.

За Русију је, иначе, у Украјини једини легитиман орган Врховна рада, то јест парламент, јер је, како истичу, мандат Зеленском истекао.

Амбиција швајцарских и украјинских организатора била је да јуче објаве која ће земља бити домаћин наставка преговора. Саудијска Арабија је један од фаворита, а министар спољних послова те земље, принц Фејсал бин Фархан ел Сауд рекао је да је краљевина спремна да помогне мировном процесу, али је упозорио да ће одрживо решење зависити од „тешког компромиса”.

Како је нагласио Карл Нехамер, прерано је да се каже у ком формату би такав самит могао да буде организован и да ли ће Русија бити позвана. „Можда ће бити потребна још једна посредничка конференција без учешћа Москве”, рекао је аустријски канцелар.