Nesloga učesnika mirovnog samita o Ukrajini

Dvodnevni samit o Ukrajini, koji je tokom proteklog vikenda održan u Švajcarskoj, jasno je pokazao da pravih pregovora o okončanju rata neće biti dok se u njih ne uključi i Rusija. Skup održan na insistiranje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, a kome su prisustvovala devedeset dva predstavnika država i međunarodnih organizacija, doneo je završni dokument na koji nisu svi stavili svoj potpis i uz poruku švajcarske vlade kao domaćina da je cilj da „zajednički definišu mapu puta” kako da uključe Moskvu i Kijev u budući mirovni proces.

Izvori Rojtersa kažu da je postizanje ravnoteže u završnoj deklaraciji samita, između iskrene osude ruske invazije na Ukrajinu i formulacije koja bi dobila najširu moguću podršku, bilo deo diplomatskog natezanja na ovom događaju. Kako je to pojasnio austrijski kancelar Karl Nehamer, nisu svi bili zadovoljni „izborom reči”.

Ključne tri tačke dokumenta su da je bilo kakva upotreba nuklearnog oružja u kontekstu rata protiv Ukrajine nedopustiva, da bezbednost hrane ne sme da bude korišćena kao oružje i da se mora obezbediti potpuna razmena ratnih zarobljenika.

U nacrtu piše da je na samitu bilo reči o stvaranju okvira za sveobuhvatan, pravedan i trajan mir zasnovan na međunarodnom pravu, uključujući Povelju Ujedinjenih nacija.

Kada je reč o prvoj tački, ističe se da ukrajinske nuklearne elektrane, uključujući nuklearku „Zaporožje”, moraju da funkcionišu bezbedno pod potpunom kontrolom Ukrajine i u skladu sa principima Međunarodne agencije za nuklearnu energiju i pod njenim nadzorom.

„Bilo kakva pretnja ili upotreba nuklearnog oružja u kontekstu tekućeg rata protiv Ukrajine je nedopustiva”, ističe se u nacrtu.

Ova tačka je reakcija na reči ruskog predsednika Vladimira Putina da je upotreba nuklearnog oružja moguća „u izuzetnom slučaju ugrožavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje”. On je, međutim, naglasio da ne misli „da je do takvog slučaja došlo, nema takve potrebe” jer Rusija može da pobedi Ukrajinu i bez nuklearnog oružja.

Kao druga tačka navedeno je da bezbednost hrane ne sme da bude korišćena kao oružje na bilo koji način i da ukrajinski poljoprivredni proizvodi treba da budu obezbeđeni sigurno i slobodno zainteresovanim trećim zemljama. S tim u vezi dodaje se da je od suštinske važnosti slobodna i bezbedna komercijalna plovidba u Crnom i Azovskom moru.

Treća tačka u nacrtu je potpuna razmena ratnih zarobljenika, uključujući, kako je navedeno, „svu deportovanu i nezakonito izmeštenu ukrajinsku decu i sve druge ukrajinske civile koji su nezakonito pritvoreni”.

„Verujemo da postizanje mira zahteva učešće i dijalog između svih strana. Mi smo, stoga, odlučili da preduzmemo konkretne korake u budućnosti u navedenim oblastima uz angažovanje predstavnika svih strana. Povelja UN, uključujući principe poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta svih država, može i poslužiće kao osnova za postizanje sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira u Ukrajini”, navedeno je u nacrtu zaključaka.

Međutim, kako primećuje Rojters, izostavljena su teža pitanja kao što su posleratno rešenje za Ukrajinu, da li ona može da se pridruži NATO-u ili kako bi povlačenje trupa sa obe strane moglo da funkcioniše.

Potpredsednica SAD Kamala Haris ocenila je da je Putinov predlog za početak mirovnih pregovora i okončanje rata koji je uključivao dve najvažnije tačke, povlačenje ukrajinskih trupa sa čitave teritorije Luganske Narodne Republike, Donjecke NR, Hersonske i Zaporoške oblasti i jasno odricanje od članstva u NATO, u stvari poziv za predaju Ukrajine. Predsednik Francuske Emanuel Makron naveo je da je rat u Ukrajini globalni problem, dok je britanski premijer Riši Sunak izjavio da Putina ne zanima mir i da je pokrenuo diplomatsku kampanju protiv samita u Švajcarskoj.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da će Ukrajina predstaviti Rusiji konkretne mere za postizanje mirovnog rešenja na drugom mirovnom samitu. On je ocenio da Rusija nije zainteresovana za mir i da bi učesnici samita trebalo zajedno da odluče kako postići mir „na istinski trajan način” i u skladu sa Poveljom UN.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je juče poručio da ruski predsednik ne odbacuje mogućnost pregovora sa Ukrajinom, imajući u vidu da u Ukrajini postoje legitimni organi vlasti. „Putin ne odbija ništa. On ne odbacuje mogućnost pregovora. On kaže da tamo postoje legitimni organi, u skladu sa Ustavom zemlje”, rekao je Peskov, a prenosi RIA Novosti.

On je dodao da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nije osoba sa kojom može da se utvrdi pisani dogovor jer bi to, kako je naveo, „de jure bilo nelegitimno”.

Govoreći o uslovima za početak mirovnih pregovora koje je Putin izneo u petak (povlačenje ukrajinskih trupa iz novih regiona Rusije i trajno odricanje od članstva u NATO) Peskov je rekao da to nije bio ultimatum, već mirovni predlog koji je iznet „uzimajući u obzir realnost na terenu”.

Za Rusiju je, inače, u Ukrajini jedini legitiman organ Vrhovna rada, to jest parlament, jer je, kako ističu, mandat Zelenskom istekao.

Ambicija švajcarskih i ukrajinskih organizatora bila je da juče objave koja će zemlja biti domaćin nastavka pregovora. Saudijska Arabija je jedan od favorita, a ministar spoljnih poslova te zemlje, princ Fejsal bin Farhan el Saud rekao je da je kraljevina spremna da pomogne mirovnom procesu, ali je upozorio da će održivo rešenje zavisiti od „teškog kompromisa”.

Kako je naglasio Karl Nehamer, prerano je da se kaže u kom formatu bi takav samit mogao da bude organizovan i da li će Rusija biti pozvana. „Možda će biti potrebna još jedna posrednička konferencija bez učešća Moskve”, rekao je austrijski kancelar.