Јерменија се све више приближава Западу

Русија је евакуисала свој војни контингент који се налазио у мировној мисији у Нагорно-Карабаху. Москва и Јереван договорили су се о томе уз образложење да боравак руских миротвораца више нема сврхе после завршетка јерменско-азербејџанског рата, током којег је Азербејџан успоставио суверенитет над овом јерменском енклавом.

Руски контингент налазио се на линији сукобљавања јерменско-азербејџанских војних јединица на основу договора Москве, Бакуа и Јеревана од новембра 2020. године. Контингент је бројао 1.960 војника са стрељачким наоружањем, 90 оклопних транспортера, 380 других возила и поседовао специјалну војну технику. Требало је да остане у том региону до 2025. године.

Према речима јерменског премијера Никола Пашињана, руски мировњаци требало је да штите цивилно становништво у Нагорно-Карабаху. Званична Москва тврди да су руски мировњаци извршавали задатке у складу са својим мандатом. А према речима портпаролке Министарства иностраних послова Марије Захарове, договор о прекиду ватре у Нагорно-Карабаху није био испоштован до краја због дејстава Јеревана.

Евакуација руског мировног контингента временски се поклапа с охрабрујућим изјавама јерменских и азербејџанских званичника о почетку нормализације односа двеју земаља, као и неким конкретним потезима у том правцу. Комисије две земље одржале су састанак на којем су разговарале о питањима разграничења на јерменско-азербејџанској граници и договориле се о пролазу граничне линије у складу с границом каква је била у тренутку распада Совјетског Савеза. Ово је значајно достигнуће и за Јерменију и за Азербејџан, сматра премијер Јерменије Пашињан. Према његовим речима, овај догађај је „камен темељац” за следећу фазу суверенитета, независности и развоја Јерменије. Немамо више линију фронта, имамо границу, а то је знак мира, каже Пашињан. Треба, такође, нагласити да је Јереван пристао да Азербејџану врати четири села која се налазе на граничном подручју.

Због таквих уступака, опозиција већ месецима организује протесте, а оставку Пашињана затражили су и поједини великодостојници Јерменске апостолске цркве. Протести су ескалирали половином ове седмице, кад се маса окупила око зграде парламента и сукобила с полицијом која је употребила шок-бомбе. Јавља се да је било повређених, а приведено је неколико десетина грађана. Дошло је и до туче у парламенту. Страхује се да би ситуација могла да измакне контроли. Све то сведочи да је ситуација далеко од идиличне, и што се јерменско-азербејџанских односа тиче, а још више, што се тиче политичких прилика у самој Јерменији и њене позиције на међународном плану.

Пашињан, који је љут на Москву и никако да јој опрости што, како он сматра, није стала на страну Јеревана у сукобу с Азербејџаном, најавио је промену у спољнополитичкој оријентацији своје земље и знатно приближавање Западу. Говорећи у парламенту, поново је најавио иступање Јерменије из Организације уговора о колективној одбрани (ОДКБ), у којој су још Русија, Белорусија, Казахстан, Киргизија и Таџикистан. „Другог пута немамо. Ми ћемо изаћи из овог договора, а одлучићемо када ће то бити”, рекао је Пашињан. Он је ОДКБ назвао „савезом мехура” који је, како је рекао, заједно с Азербејџаном планирао рат против Јерменије.

На истој седници, министар иностраних послова Арарат Мирзојан изјавио је да ову изјаву Пашињана не треба протумачити погрешно. Премијер се значајно оградио, додао је министар, дозвољавајући могућност да земља изађе из организације „али није прецизирао када, што значи – за годину, две, а можда и никада”. У Москви се изјављује да је она спремна да са Јерменијом разговара о томе на билатералној основи или у оквиру ОДКБ-а.

Да је реч само о изласку из овог уговора, то не би изазвало претерану забринутост, сматрају поједини московски медији. Они подсећају да је Јереван ових дана угостио помоћника америчког државног секретара за Европу и Евроазију Џејмса О’Брајена, који је разговарао с министром иностраних послова Јерменије Араратом Мирзојаном. Они су изјавили да САД и Јерменија намеравају да своје билатералне односе подигну на ниво стратешког партнерства, при чему би Вашингтон помогао Јеревану у трговини, изменама правосудног система и демократској пракси. САД су обећале и да ће наставити „трансформацију одбране” Јерменије кроз дугогодишње партнерство с Националном гардом Канзаса.

Овакав развој догађаја наговештава знатну преоријентацију спољнополитичког курса Јеревана, напуштање блиских односа с Русијом и приближавање западним земљама. То би могло знатно да утиче на политичке прилике у овом веома осетљивом подручју на јужним границама Русије.

*Бивши шеф дописништва Танјуга у Москви