Стари савски мост биће пребачен на једну од градских парцела

Одлуку да Стари савски мост „одлази” са локације на којој је био 82 године „потврдила” је и пре неколико дана на новобеоградској страни реке постављена табла о изградњи новог моста на његовом месту. На тој табли налазе се неки од важних података, али не и тачан датум уклањања трамвајског прелаза и почетка изградње новог. Према неким најавама, уклањање Старог савског моста могло би да почне крајем лета. Оно што се зна јесте и да ће се овим питањем бавити и Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Град је недавно дао овлашћење овом министарству да у његово име поднесе захтев и врши све радње у вези са уклањањем старог моста.

Овај мост би, како је рекао Александар Шапић, председник Привременог органа града, требало да буде уклоњен из делова. Како се могло чути, највероватније да ће бити пребачен на једну од парцела у надлежности града, а о његовој даљој судбини за сада се ништа не зна. Пре пет година град је на сајту дао могућност суграђанима да се у анкети изјасне о томе где желе да тај мост буде пребачен. Постојале су две опције. Једна је била да мост буде постављен у парку Ушће и да представља својеврсну скулптуру у простору испод које би били организовани културно-уметнички садржаји, а друга је да буде пешачко-бициклистичка спона између Блока 70 и Аде Циганлије. Како је недавно најављено, градиће се нови пешачко-бициклистички мост који би требало да споји новобеоградске блокове и Чукарицу. То значи да та опција да он ту буде пребачен – отпада.

Отпор да се овај мост уклони годинама већ пружају представници и чланови опозиције који тврде да то није практично решење. Да нови мост неће решити питање гужви нити буке и да стари мост има велики културно-историјски значај који повезује антифашистичку и слободарску прошлост са новим генерацијама.

Они износе и чињеницу да су граду потребна бар још два моста преко Саве и два преко Дунава како би се питање саобраћајног кркљанца решило те да ће уклањање овог моста изазвати још већи колапс.

За разлику од њих, позиција тврди да ће изградњом новог и по габаритима већег моста, као и изградњом тунела који ће водити од парка „Луке Ћеловића” код Економског факултета до Булевара деспота Стефана овај део града, када је реч о саобраћају, „продисати”. Да ће се ослободити саобраћајног „чвора” и омогућити да се за само неколико минута стигне из Новог Београда до центра града.

Због тога је овај пројекат, истакао је Александар Шапић, назван „мали метро”. Изградњом тунела и моста саобраћај у граду би се, како је рекао, растеретио за око 13 одсто, а смањење загађења у центру града за око 15 одсто.

У посао изградње тунела и моста требало би да се крене у исто време, а очекује се да нови мост преко Саве буде готов за две године, а тунел за четири.

На табли која је постављена поред Старог савског моста пише да је предвиђени рок за завршетак радова новог моста 36 месеци. Планирана дужина моста је 420 метара. На мосту би требало да буде изграђен двоструки челични лук, да конструкција буде ослоњена на шест армиранобетонских стубова. Предвиђена висина стубова биће 23 и 15 метара, а две траке ширине 6,5 метара. Трамвајски коридор имаће ширину од осам метара, а тротоари би требало да буду широки 3,3 метра, с тим да су ту укључене и бициклистичке стазе. Техничку документацију урадили су „Миленијум тим”, „Мостоградња”, „Design Enterprise” и Факултет техничких наука у Новом Саду, а извођач радова је „Powerchina International Group ltd” – огранак Београд.

Спасао га Миладин Зарић

Стари савски мост београдске савске обале премостио је 1942. године у току нацистичке окупације јер у том тренутку над београдским током Саве није било ниједног друмског моста. Зелени лучни мост пројектовала је и 1942. изградила немачка фирма „C. H. Jucho” из Дортмунда. Првобитно је требало да премости Тису код Жабља, али су Немци променили план и конструкцију преусмерили у Београд. Од нацистичког минирања 1944. спасао га је учитељ Миладин Зарић. Преко тог моста дан-два после уласка у Београд прешли су борци Шесте личке и Црвене армије и ослободили велики део Срема.

На мосту дужине око 400 метара шине су постављене осамдесетих година 20. века. Последња реконструкција била је 2008. године, а пре десетак година Удружење „Имамо план” предложило је Скупштини града да мост понесе Зарићево име, али од тога није било ништа.