Шта је старије: џамија или црква

Мостар – Најава обнове треће по реду џамије у западном, већински хрватском делу Мостара подигла је велику прашину у овом граду. Фратар Андрија Никић, председник Хрватског културног друштва (ХКД) Напредак Мостар тврди да је џамија наводно изграђена на темељима цркве и тражи да се обнова не дозволи на том месту. Ради се о џамији Али-бега Лафе на локалитету познатом као ’Пијесак’ у насељу Захум која је саграђена пре 1631. године, а порушена 1993. Ова је џамија увршћена на листу споменика под заштитом државе, јер спада у категорију највреднијег градитељског наслеђа из османског раздобља.

„У име ХКД Напредак Мостар које, уз остало, брине и о заштити хрватских и католичких културних споменика, тражим да се пре било каквих радова на локалитету Пијесак изврше археолошка ископавања, те да се установе темељи порушенога фрањевачкога самостана, а потом да се помогне обнова старијег црквеног здања над којим је саграђена млађа џамија”, наглашава фратар Никић. Он тврди, позивајући се на историјске записе, да је споменута џамија саграђена на темељима фрањевачкога сакралног здања – самостана и Цркве св. Анте коју су фрањевци саградили око 1390. године. То би значило да је самостанско здање старије за око 240 година од џамије. Никић тврди да се обнова оронулога фрањевачкога самостана у Захуму спомиње у документима из Дубровачког архива из 1426. Објашњава да су тај самостан Турци након окупације ових подручја, порушили као и шест католичких цркава, те на темељима саградили џамију. Фратар Андрија Никић каже да су католичка здања у Босни и Херцеговини постала „архив под земљом, који још није допуштено обновити.”

(/slika2)„Претварање цркве у северном логору у Мостару након рата у џамију савремени је пример да се и данас цркве претварају у џамије а на што се нико од међународних званичника и не осврће. Бојим се да међународна заједница у Мостару од Хрвата католика жели да наплати неке азијске дугове. Предлажем да се не гради џамија на цркви. То је ’камен мали велике смутње’, јер се у овом крају много тога решава на рачун Католичке цркве. Него, ако се жели да на овим странама буде мира онда нека се реизгради џамија покрај цркве а не на цркви јер би то било верификовање историјског злочина”, поручује фратар Никић. Упозорава још и да ће ХКД Напредак свој протест упутити и УН и Суду за људска права у Стразбуру.

Мостарски муфтија Сеид Смајкић каже да тврдње фратра Никића немају никаквог основа и да не доприносе атмосфери помирења. „Никић за своје изјаве нема никаквих аргумената. Ми ћемо му ових дана послати књигу ’Сумарни попис Санџака – Босна’ у којој је наведен попис и објеката и имовине и људи када су дошли Турци. Тај објекат је стар више од 400 година и ми смо грунтовни власници. Он, ако се бави истраживачким радом, своје изјаве треба базирати на аутентичној грађи, а не на гласинама. Фрањевци сада масовно посежу за тим причама о изградњи џамија на локалитетима некадашњих цркава. Мислим да је то непотребно, јер то не доприноси ничему”, наглашава мостарски муфтија. Званичне институције, али ни историчари нису се огласили по овом питању, а мостарски муфтија каже да ће тендер за обнову џамије бити ускоро расписан.

Сања Бјелица

---------------------------------------------------

И Карађозбегова џамија била црква

Кад су у питању џамије изграђене на темељима цркава у Мостару се спомиње још неколико примера. Тако за Карађозбегову џамију, највећу у Мостару, православни писани извори тврде да је то некад била православна Црква светог Михаила, док католички извори само наводе да џамија стоји на темељима Цркве св. Стјепана.