Сваке друге недеље изумре један језик

Пио сам кафу у „?”! То је феноменално, никада до сада нисам то радио у једном интерпункцијском знаку, мораћу то да убацим у своју наредну књигу, нашалио се еминентни британски лингвиста Дејвид Кристал на рачун једне од најпознатијих београдских кафана.

Академик, витези почасни професор Универзитета у Бангору, аутор „Кембричке енциклопедије језика”, „Енциклопедијског речника модерне лингвистике”, „Смрти језика” и многих других књига које су широм света стандардни уџбеници проучавалаца језика недавно је, у стилу правог шоумена, студентима Филолошког факултета изложио своја запажања на тему односа комуникације електронским путем и лингвистике. Он је у препуној сали прво замолио студенте да не искључе мобилне телефоне, како је то уобичајено, већ да му покажу све СМС поруке које им пристигну, „јер тако добија драгоцене податке за проучавање тог чудесног феномена”.

Након предавања, замолили смо професора за разговор.

Да ли постоји нека груба процена о томе колико на свету има језика?

Како пише на сајту www.ethnologue.com (енциклопедијском интернет „каталогу” свих знаних живих светских језика), има их око 6.900, што је вероватно врло близу истине, али језици „умиру” великом брзином, тако да их је по мојој процени око 6.500 у овом тренутку.

Укратко, како разликујемо језик од дијалекта?

То је веома тешко рећи... Као што врло добро знате, некада су српски, хрватски и босански били дијалекти истог језика – српскохрватског, а сада су различити језици. Зашто се то дешава? Због политике, зар не, и због моћи – тако се на то мора гледати. Ако применимо искључиво лингвистичке критеријуме, „великих” дијалеката има вероватно око 10.000. Отприлике, сваки језик има два или три „већа” дијалекта. Чим се умеша политика и наруши ту равнотежу, онда наравно дођете у ситуацију попут ове код вас или оне у Скандинавији.

Дакле, сагласили бисте се да су српски и хрватски један те исти језик гледано из угла лингвистике...

Могли би бити: не знам све детаље, али на основу онога што су ми колеге, попут професора Ранка Бугарског, испричале, стекао сам утисак да су разлике међу њима заиста веома мале. Али, то и није кључно: могу постојати минималне разлике између два варијетета, а да се ипак морају сматрати различитим језицима, у зависности од друштвеног и политичког контекста, наслеђа. Најбољи пример за то је Скандинавија: норвешки, шведски и дански су, без сумње, различити језици, јер се говоре у различитим државама. Међутим, ови језици се мало разликују.

И када добијете такве три нове и различите ситуације, интересантно је посматрати шта ће се даље дешавати: да ли ће те државе покушати да увећају разлике међу својим језицима, или ће бити задовољне постојећим нивоом различитости. Наравно, можда је ипак прерано износити процене у том смислу што се ваше земље тиче.

Које су, по вашем мишљењу, да се тако изразимо, „језичке угрожене врсте”? За које је језике највећа вероватноћа да ће „умрети”?

Отприлике половина језика на свету је толико озбиљно угрожена да ће без сумње изумрети током овог века. У просеку, сваке друге недеље негде у свету „умре” један језик. Већина ових језика говори се у широком подручју око екватора. Дакле, говоримо о језицима Папуе Нове Гвинеје, Индонезије, преко Индије до источне, и нарочито западне Африке, али и о језицима у Бразилу. Али управо на тим територијама и има највише језика, па и не чуди што их тамо највише и „умире”, будући да имају и веома мали број говорника.

Зашто је енглески данас неприкосновени глобални језик?

Енглеским језиком се данас служи више људи него иједним другим језиком у историји, око две милијарде људи, или трећина светског становништва. Како је дошло до тога? Језик постаје глобални само из једног разлога, а то је моћ његових говорника. У протекла четири века, енглески је „растао” упоредо с политичком и војном моћи британског царства, а онда, да тако кажем, и америчког царства. Друго, знање је постало „моћ” идошло је до индустријске револуције, а за све то су „криви” углавном говорници енглеског. Треће, ту је и раст економске моћи у деветнаестом веку – прве светске банкарске системе су стварали углавном људи са англосаксонског и немачког говорног подручја. Најзад, можемо говорити и о моћи у културном погледу: управо је енглески језик поспешио културни развој човечанства у двадесетом веку. Интернет је некада био у потпуности на енглеском. Енглески је „држао” филм, Холивуд, контролне торњеве на аеродромима, маркетинг... свуда је био енглески, енглески и само енглески. Из свих ових разлога, он је постао доминантна сила нашег доба.

Еминентни српски лингвисти већ говоре о настанку такозваног англосрпског, а лаици чак понекад мисле да ће једног дана енглески потиснути све остале језике…

Не. То се не може десити у потпуности. Додуше, енглески је то већ свакако помало „радио”... Ипак, не смемо сметнути са ума да је разлог што уопште постоји један глобални, светски језик управо да се омогући лакше споразумевање. С друге стране, језицима се изражава идентитет народа, а он је много битнији од разумљивости. Људи широм света полажу живот за идентитет свог народа. Стога, језици неће изумрети, јер људи могу да се супротставе енглеском и кажу: „Добро, ми га учимо јер нам је користан. Да га не знамо, сада не бисмо могли да се споразумемо, јер је разговор на енглеском, али то не значи да ћемо престати да користимо српски или велшки.” Дакле, енглески ће свакако бити сила која ће утицати на благо смањење броја језика у свету, али сигурно никада не може свести њихов број на нулу.