Да ли је Европи доста протектората у БиХ

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Спекулације о томе да неке западне земље, посебно Европска унија, разматрају укидање или смањење овлашћења Канцеларије високог представника (ОХР) у БиХ, поново су актуелне, као и дилема да ли ће се ове тврдње овог пута показати као истините или тек као део стратегије за смањење незадовољства српског народа у БиХ.

Медији су минулих дана писали о могућој реформи ОХР-а. Међутим, то није била тема јуче окончане седнице Савета за спровођење мира (ПИК). Након седнице ПИК-а издато је саопштење са углавном критичким тоновима према Српској. ПИК је позвао власти РС на сарадњу с високим представником, оценивши да „ентитети нису потписници Општег оквирног споразума за мир”, те да „ентитети немају никакав властити суверенитет, који припада само БиХ”.

Медији су пак писали како европске земље наводно разговарају о три могуће опције – затварању ОХР-а, његовом измештању из Сарајева или смањењу овлашћења. Како се спекулише, овај предлог наводно заговара Француска, али му се, осим Бошњака, противе и САД. Као аргумент да и у Бриселу ври по овом питању узима се мартовско саопштење ЕУ, издато након Шмитове интервенције у изборно законодавство. Брисел се тада успротивио Шмитовим методама, оценивши у саопштењу да овлашћења високог представника треба користити „само као крајњу меру против непоправљивих незаконитих радњи”.

Министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић је упозорио европске министре спољних послова „да се не играју са тим процесом” јер је, како каже, смањење овлашћења ОХР-а нешто што „своју креацију има у московским канцеларијама”.

И премијер Федерације БиХ Нермин Никшић, иначе лидер владајућег СДП-а, каже да „неке чланице ЕУ показују неодлучност и наводно показују спремност да саме иницирају одређено ограничење Дејтоном загарантованих и Бонском конференцијом потврђених овлашћења”. Никшић има информације да се о томе разговарало у Бриселу.

Неспоразум око (не)могућности високог представника да намеће законе у сувереној земљи често је узрок проблема и криза у БиХ. Република Српска тврди да Дејтонски споразум не даје право високом представнику на такве интервенције, што је став који је значајан део јавности подржао, верујући да је борба за наклоност ОХР-а унутар БиХ кључна препрека за домаћи договор и даљи наставак евроинтеграција. ЕУ је у марту одобрила почетак преговора о чланству БиХ у Европској унији.

У вези с гашењем ОХР-а, сарајевски медији пишу како су званичници ЕУ задужили Француску да за то припреми материјале, те да су се САД томе успротивиле, али да Париз не жели да одустане. Портал „Истрага” пише како је причу иницирао Александар Вучић у априлу у Француској, након чега је Париз посетио и Додик, када је, како наводе, лобирано за затварање ОХР-а, што је касније резултирало званичним покретањем ове приче на нивоу ЕУ. С тим у вези, председник РС Милорад Додик рекао је да је Шмитова интервенција у Изборни закон „бацила БиХ деценију уназад”. Председник Скупштине РС Ненад Стевандић сматра да је реално очекивати смањење овлашћења ОХР-а. „Српска је о томе упознала комплетну светску политичку јавност”, каже Стевандић. Саветник председника РС Марко Ромић изјавио је да БиХ нема европску будућност уколико се она везује за продужење мандата ОХР-а и останак страних судија у Уставном суду БиХ. Напомиње да је такво мишљење раније дала и Европска комисија.

Из документације Викиликса је видљиво да је Француска и пре петнаест година тражила затварање ОХР-а. Сарајевски извори тврде да је ситуација сада другачија, јер постоји расположење у ЕУ за „редукцију овлашћења”, што је, како се извештава, узрок сукоба америчког амбасадора у БиХ Мајкла Марфија и представника ЕУ у БиХ Јохана Сатлера.

Посланик СНСД-а у Скупштини РС Дамјан Шкипина изјавио је да је затварање ОХР-а најважнији предуслов за успостављање функционалног оквира у БиХ. „Потребно је познавати историју и узроке свих криза и блокада у БиХ из којих се јасно види да је свака изазвана искључиво интервенцијом странаца. Кад год су се странци умешали, БиХ је постајала још нефункционалнија и неподношљивија за све који живе у њој”, рекао је Шкипина.