Da li je Evropi dosta protektorata u BiH

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Spekulacije o tome da neke zapadne zemlje, posebno Evropska unija, razmatraju ukidanje ili smanjenje ovlašćenja Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH, ponovo su aktuelne, kao i dilema da li će se ove tvrdnje ovog puta pokazati kao istinite ili tek kao deo strategije za smanjenje nezadovoljstva srpskog naroda u BiH.

Mediji su minulih dana pisali o mogućoj reformi OHR-a. Međutim, to nije bila tema juče okončane sednice Saveta za sprovođenje mira (PIK). Nakon sednice PIK-a izdato je saopštenje sa uglavnom kritičkim tonovima prema Srpskoj. PIK je pozvao vlasti RS na saradnju s visokim predstavnikom, ocenivši da „entiteti nisu potpisnici Opšteg okvirnog sporazuma za mir”, te da „entiteti nemaju nikakav vlastiti suverenitet, koji pripada samo BiH”.

Mediji su pak pisali kako evropske zemlje navodno razgovaraju o tri moguće opcije – zatvaranju OHR-a, njegovom izmeštanju iz Sarajeva ili smanjenju ovlašćenja. Kako se spekuliše, ovaj predlog navodno zagovara Francuska, ali mu se, osim Bošnjaka, protive i SAD. Kao argument da i u Briselu vri po ovom pitanju uzima se martovsko saopštenje EU, izdato nakon Šmitove intervencije u izborno zakonodavstvo. Brisel se tada usprotivio Šmitovim metodama, ocenivši u saopštenju da ovlašćenja visokog predstavnika treba koristiti „samo kao krajnju meru protiv nepopravljivih nezakonitih radnji”.

Ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković je upozorio evropske ministre spoljnih poslova „da se ne igraju sa tim procesom” jer je, kako kaže, smanjenje ovlašćenja OHR-a nešto što „svoju kreaciju ima u moskovskim kancelarijama”.

I premijer Federacije BiH Nermin Nikšić, inače lider vladajućeg SDP-a, kaže da „neke članice EU pokazuju neodlučnost i navodno pokazuju spremnost da same iniciraju određeno ograničenje Dejtonom zagarantovanih i Bonskom konferencijom potvrđenih ovlašćenja”. Nikšić ima informacije da se o tome razgovaralo u Briselu.

Nesporazum oko (ne)mogućnosti visokog predstavnika da nameće zakone u suverenoj zemlji često je uzrok problema i kriza u BiH. Republika Srpska tvrdi da Dejtonski sporazum ne daje pravo visokom predstavniku na takve intervencije, što je stav koji je značajan deo javnosti podržao, verujući da je borba za naklonost OHR-a unutar BiH ključna prepreka za domaći dogovor i dalji nastavak evrointegracija. EU je u martu odobrila početak pregovora o članstvu BiH u Evropskoj uniji.

U vezi s gašenjem OHR-a, sarajevski mediji pišu kako su zvaničnici EU zadužili Francusku da za to pripremi materijale, te da su se SAD tome usprotivile, ali da Pariz ne želi da odustane. Portal „Istraga” piše kako je priču inicirao Aleksandar Vučić u aprilu u Francuskoj, nakon čega je Pariz posetio i Dodik, kada je, kako navode, lobirano za zatvaranje OHR-a, što je kasnije rezultiralo zvaničnim pokretanjem ove priče na nivou EU. S tim u vezi, predsednik RS Milorad Dodik rekao je da je Šmitova intervencija u Izborni zakon „bacila BiH deceniju unazad”. Predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić smatra da je realno očekivati smanjenje ovlašćenja OHR-a. „Srpska je o tome upoznala kompletnu svetsku političku javnost”, kaže Stevandić. Savetnik predsednika RS Marko Romić izjavio je da BiH nema evropsku budućnost ukoliko se ona vezuje za produženje mandata OHR-a i ostanak stranih sudija u Ustavnom sudu BiH. Napominje da je takvo mišljenje ranije dala i Evropska komisija.

Iz dokumentacije Vikiliksa je vidljivo da je Francuska i pre petnaest godina tražila zatvaranje OHR-a. Sarajevski izvori tvrde da je situacija sada drugačija, jer postoji raspoloženje u EU za „redukciju ovlašćenja”, što je, kako se izveštava, uzrok sukoba američkog ambasadora u BiH Majkla Marfija i predstavnika EU u BiH Johana Satlera.

Poslanik SNSD-a u Skupštini RS Damjan Škipina izjavio je da je zatvaranje OHR-a najvažniji preduslov za uspostavljanje funkcionalnog okvira u BiH. „Potrebno je poznavati istoriju i uzroke svih kriza i blokada u BiH iz kojih se jasno vidi da je svaka izazvana isključivo intervencijom stranaca. Kad god su se stranci umešali, BiH je postajala još nefunkcionalnija i nepodnošljivija za sve koji žive u njoj”, rekao je Škipina.