„Жупа” остала без купаца

Крушевац – Ни два продужетка за достављање обавезујућих понуда на другом тендеру нису донела Хемијској индустрији „Жупа” прижељкиваног купца. То значи да ће тендер, расписан за продају 70 одсто капитала „Жупе” у власништву Акцијског фонда Републике Србије, по свему судећи, бити проглашен неуспешним.

Тендерску документацију у предвиђеном року откупила су два купца. Први је „Плима М” – Крушевац, приватно предузеће у власништву Божина Милићевића из Крушевца, а други бугарска компанија „Асарел”. Рок за понуде први пут је продужен 26. септембра, а други пут 17. октобра и трајао је до 31. октобра. Незванично сазнајемо да је било захтева за нови продужетак, али да је Агенција за приватизацију одбила такву иницијативу.

– Наш тим стручњака, после откупа тендерске документације, обавио је анализу финансијског стања у „Жупи”, а онда смо одлучили да не дамо обавезујућу понуду. Због изјаве о тајности чувања података, дате Агенцији за приватизацију, не могу да износим појединости, али сам као Крушевљанин озбиљно забринут за даљу судбину овог предузећа – каже за „Политику” Божин Милићевић, власник Индустрије јестивих уља „Плима М”, која је откупила тендерску документацију и ту стала.

Тако се „Жупа”, индустрија са четири фабрике и 570 запослених, нашла у доста неизвесној ситуацији с обзиром на законски рок да се све приватизације окончају до 31. децембра ове године.

Рачун предузећа је тренутно у блокади. Предузеће „Србијагас” је заврнуло славине „Жупи”, нису мала дуговања према Електропривреди Србије, банкама, мада и држава, односно Рударско-топионичарски басен Бор имају досуђен дуг према крушевачком предузећу од 960.000 америчких долара, што са каматом износи око два милиона долара.

– Не видим ниједан разуман разлог да „Жупа” сада оде у стечај – каже за „Политику“ Милорад Милојевић, генерални директор и привремени заступник Акцијског капитала. – Ако би нам држава прискочила у помоћ да наплатимо од Бора дуг који је пресудом потврдио и Врховни суд Србије, уз малу финансијску инјекцију, могли бисмо да радимо нормално и имамо измирен дуг за гас и струју, и то уз аванс за наредне две године. То би било велико охрабрење за потенцијалног купца. Надам се да ће нам држава помоћи да нађемо стратешког партнера по угледу на „Заставу”, мада и ми радимо на томе.

„Жупа” је, очигледно, дошла у тешку ситуацију, мада има веома атрактиван производни програм: Фабрику сулфата, Фабрику пестицида, Фабрику флотационих средстава и Фабрику калијумове хемије, у којој се производи и хлор.

Све фабрике су оспособљене за нормално функционисање. На првом тендеру, 2004. године, „Жупа” је продата београдском предузећу „Вектра М” за 3,9 милиона евра, али је Агенција са купцем раскинула уговор 9. маја 2005. године због неизвршавања уговорних обавеза. У међувремену је само одмаралиште на Копаонику продато ради намирења дугова немачкој компанији БАСФ за непуних пет милиона евра. Влада Србије је помогла процес реструктурирања, па је број радника са 1.300 смањен на 570. Измирене су четири зараде радницима из 2004. године, повезан радни стаж до 31. августа 2006, а сада је у току измиривање обавеза према ПИО ради даљег повезивања радног стажа запослених. Уз враћање дуга компанији БАСФ, измирена су и друга потраживања од око два милиона евра. Милојевић тврди да садашњи укупан дуг „Жупе” није драматичан, али купци, како незванично сазнајемо, управо због тога нису дали обавезујуће понуде.

Директор Милојевић признаје да дуг према ПИО запослених износи око четири милиона евра, затим према Комерцијалној банци 1,2 милиона евра, према Агробанци око милион, према ЕПС-у 50 милиона динара и „Србијагасу” око десет милиона динара.

– „Жупа” има веома атрактиван програм, стратешки значајан за земљу, а не само за Крушевац и Расински округ. Производимо средства за водопривреду, рударство и заштиту биља и то само по себи довољно говори. Зато не могу да замислим да ће држава дозволити да „Жупа” оде у стечај – истиче директор Милојевић.