Аристократа глуме

„Легендарни глумац”, „ретка звезда која није надмашила своје улоге”, „аристократа глуме”, само су неки од епитета којима критичари и колеге описују Доналда Садерланда који је преминуо у 89. години. С правом. Харизматични канадски глумац чија каријера је трајала шест деценија, играо је у готово две стотине филмова и телевизијских серија. Имао је камелеонски дар да буде симпатичан и благ у једној улози, да би се већ у следећој претворио у опасан, претећи карактер, док би у трећој роли глумио чудака, захваљујући чему су га ангажовали редитељи различитих сензибилитета и поетика, од Федерика Фелинија, Роберта Алтмана, Бернарда Бертолучија до Оливера Стоуна и многих других.

Истина, постојала је нека необична веза између Садерланда и редитеља с којима је сарађивао. „Филмска глума се састоји у предаји воље редитељу”, рекао је у једном давном интервјуу. Колико му је сарадња с појединим редитељима значила говори и податак да је четворици синова дао имена по редитељима с којима је радио. Највише је ценио Фелинија с којим је снимио филм „Казанова” (1976). „За глумца не постоји нико као он. Више него било ко други на свету, покораваш се Фелинију. Он је господар, а ти га служиш”, говорио је. С друге стране, филмски ствараоци као и публика могли су јасно да осете колико је Садерланд био даровит и колико је своје улоге схватао озбиљно. Гравитирао је сложеним водећим улогама и редитељи су у више наврата откривали да је Садерланд тај који има интелектуалну озбиљност и емоционалну зрелост да игра сложене ликове.

Стекао је филмску славу почетком седамдесетих, која је дефинитивно била његова деценија. Није изгледао конвенционално, што је тада било у моди, па је и добијао атипичне улоге. Једноставно, није могао да глуми „момка из суседства”. У периоду од 1970. до 1981. појавио се у 34 филма, а често је тумачио мушкарце који су ходали танком линијом између разума и лудила и повремено прелазили на мрачну страну. Био је фашиста у Бертолучијевом филму „1900” (1976), бескрупулозни нацистички шпијун у остварењу „Шпијун звани Игла” (1981) и под тешком шминком играо у Фелинијевом „Казанови” (1976), што је потврдило дар Доналда Садерланда да отелотвори гротескно и злослутно. Али подједнако упечатљиво донео је лик полицајца из малог града у филму „Клут” (1971) у коме му је партнерка била Џејн Фонда, био је нежни отац у „Обичним људима” (1980), опуштени војни хирург у култноj Алтмановоj антиратноиј сатири „Меш” (1970), љубазни господин у остварењу „Гордост и предрасуда” (1995) и ласцивни астронаут у „Свемирским каубојима” (2000).

Доналд Садерланд је био велики глумац, али не и звезда. Упркос препознавању од стране критике које је обично уживао, никада није номинован за награду Оскар. Ипак, додељен му је почасни Оскар 2017. године. Било је других признања, укључујући награде „Еми” и „Златни глобус” за улогу совјетског истражитеља у ХБО филму „Грађанин Икс”, као и „Златни глобус” за улогу у филму „Пут у рат”.

Таленту овог јединственог глумца, рођеног 17. јула 1935. године у Канади, дивиле су се и нове генерације које су га упознале кроз улогу председника у популарној франшизи „Игре глади”, свемирску драму „До звезда” (2019), у којој му је партнер био Бред Пит, а тумачио је и насловну улогу у хорор филму „Телефон господина Харигана” (2022). Свакој улози Садерланд је дао нешто посебно и биће упамћен по томе што су те улоге увек биле интензивно обојене његовом неукротивом глумачком личношћу.