Aristokrata glume

„Legendarni glumac”, „retka zvezda koja nije nadmašila svoje uloge”, „aristokrata glume”, samo su neki od epiteta kojima kritičari i kolege opisuju Donalda Saderlanda koji je preminuo u 89. godini. S pravom. Harizmatični kanadski glumac čija karijera je trajala šest decenija, igrao je u gotovo dve stotine filmova i televizijskih serija. Imao je kameleonski dar da bude simpatičan i blag u jednoj ulozi, da bi se već u sledećoj pretvorio u opasan, preteći karakter, dok bi u trećoj roli glumio čudaka, zahvaljujući čemu su ga angažovali reditelji različitih senzibiliteta i poetika, od Federika Felinija, Roberta Altmana, Bernarda Bertolučija do Olivera Stouna i mnogih drugih.

Istina, postojala je neka neobična veza između Saderlanda i reditelja s kojima je sarađivao. „Filmska gluma se sastoji u predaji volje reditelju”, rekao je u jednom davnom intervjuu. Koliko mu je saradnja s pojedinim rediteljima značila govori i podatak da je četvorici sinova dao imena po rediteljima s kojima je radio. Najviše je cenio Felinija s kojim je snimio film „Kazanova” (1976). „Za glumca ne postoji niko kao on. Više nego bilo ko drugi na svetu, pokoravaš se Feliniju. On je gospodar, a ti ga služiš”, govorio je. S druge strane, filmski stvaraoci kao i publika mogli su jasno da osete koliko je Saderland bio darovit i koliko je svoje uloge shvatao ozbiljno. Gravitirao je složenim vodećim ulogama i reditelji su u više navrata otkrivali da je Saderland taj koji ima intelektualnu ozbiljnost i emocionalnu zrelost da igra složene likove.

Stekao je filmsku slavu početkom sedamdesetih, koja je definitivno bila njegova decenija. Nije izgledao konvencionalno, što je tada bilo u modi, pa je i dobijao atipične uloge. Jednostavno, nije mogao da glumi „momka iz susedstva”. U periodu od 1970. do 1981. pojavio se u 34 filma, a često je tumačio muškarce koji su hodali tankom linijom između razuma i ludila i povremeno prelazili na mračnu stranu. Bio je fašista u Bertolučijevom filmu „1900” (1976), beskrupulozni nacistički špijun u ostvarenju „Špijun zvani Igla” (1981) i pod teškom šminkom igrao u Felinijevom „Kazanovi” (1976), što je potvrdilo dar Donalda Saderlanda da otelotvori groteskno i zloslutno. Ali podjednako upečatljivo doneo je lik policajca iz malog grada u filmu „Klut” (1971) u kome mu je partnerka bila Džejn Fonda, bio je nežni otac u „Običnim ljudima” (1980), opušteni vojni hirurg u kultnoj Altmanovoj antiratnoij satiri „Meš” (1970), ljubazni gospodin u ostvarenju „Gordost i predrasuda” (1995) i lascivni astronaut u „Svemirskim kaubojima” (2000).

Donald Saderland je bio veliki glumac, ali ne i zvezda. Uprkos prepoznavanju od strane kritike koje je obično uživao, nikada nije nominovan za nagradu Oskar. Ipak, dodeljen mu je počasni Oskar 2017. godine. Bilo je drugih priznanja, uključujući nagrade „Emi” i „Zlatni globus” za ulogu sovjetskog istražitelja u HBO filmu „Građanin Iks”, kao i „Zlatni globus” za ulogu u filmu „Put u rat”.

Talentu ovog jedinstvenog glumca, rođenog 17. jula 1935. godine u Kanadi, divile su se i nove generacije koje su ga upoznale kroz ulogu predsednika u popularnoj franšizi „Igre gladi”, svemirsku dramu „Do zvezda” (2019), u kojoj mu je partner bio Bred Pit, a tumačio je i naslovnu ulogu u horor filmu „Telefon gospodina Harigana” (2022). Svakoj ulozi Saderland je dao nešto posebno i biće upamćen po tome što su te uloge uvek bile intenzivno obojene njegovom neukrotivom glumačkom ličnošću.