Барбарикум на ободу Долова

Панчево – Током позне антике, раног и зрелог средњег века на периферији села Долова живела су варварска племена Дачана, Сармата, Лимиганата и раних Словена. Смењивали су се на простору у близини границе Римског царства и ране Византије, и за собом остављали велики број објеката у окружењу старих водотокова усечених у доље банатске црнице. Структура локалитета изузетно је сложена, објекти су укопавани једни кроз друге, па све указује на бурне догађаје и честе смене популација на овом подручју. То су сазнања до којих је дошао тим Народног музеја у Панчеву, виши кустоси – археолози, Јелена Ђорђевић и мр Војислав Ђорђевић, који је од 2013. године радио на терену у оквиру пројекта „Систематска археолошка ископавања локалитета Циглана у Долову”. Кренуло се са мањим сондажним и пробно-оријентационим истраживањима, а од око 20 хектара, систематски је обрађено три.

„Истражено је више од 350 археолошких целина из којих се издвајају три насеља хронолошки блиских онима из трећег, четвртог и петог века. Најстарији датирани је период дачке културе са карактеристичним квадратним кућама, централним стубом и огњиштем за спремање хране, али и за грејање, а са променом становништва, у трећем и четвртом веку, појављује се мешавина сарматске и ране словенске културе. Керамика је слична посуђу из раног средњег века, типичном за Словене, док завршни, антички слој из почетка сеобе народа карактеришу надземне куће са подрумима и инвентаром новог, измешаног становништва, које живи под хунским вођством. Интересантно је да су користили речна пловила, моноксиле, пили пиће од јечма (пиво) и имали обичај спаљивања покојника... Цео тај антички период је Барбарикум, територија ван оквира царства”, напомиње Ђорђевић.

Даља хронологија налазишта казују, да се од осмог века уочава ново насеље које се повезује са Абодритима или Бодрићима, словенским племенима који су живели уз Дунав. Оно није велико и развијено као у доба антике, што потврђује пад у архитектури и технологији израде керамике, док из другог, млађег, потиче јединствена камена пећ, изузетан налаз, с обзиром на то да је у Банату пронађена још само једна у селу Дубовац.

„Такозвана ’каменка’ која је, осим што је могла да загрева кућу, служила и за припремање хране, али је била и шпорет. Такву пећ није било лако направити, јер овде камена нема, па претпостављамо да је донесен са вршачких планина, а и инвентар је такође интересантан, јер је изузетно фине израде и очуван, па је питање – колико је кућа уопште коришћена”, објашњава археолог Јелена Ђорђевић.

Додаје да онда престаје живот на том потезу, да би се тек у 12. веку појавило потпуно ново становништво и култура. Више нема прављења посуђа, већ се користи занатска грнчарија, на витлу, док се у архитектури користе темељ претходне куће са подом, као и део постојеће камене пећи, што отежава детектовање јер је униформно. Ипак, у том насељу које захвата и 13. век и у оквирима је Угарске државе, има интересантних налаза, попут типичне монголске стрелице, што само потврђује сазнања археолога о њиховим великим упадима на ове територије. Ово насеље је спаљено и сравњено и живот се тада прекида све до савременог насеља у Долову.

„Од 2017. до прошле године радили смо на некрополи сарматске културе од десет гробова, богатих налазима, али је она, нажалост, већим делом уништена радом циглане педесетих година прошлог века, или је опљачкана. Исти је случај и са две трећине локалитета, иначе познатог још од 1965. године, када су и дефинисани слојеви и препознат његов значај, мада након тих претходних истраживања, никада није стављен под трајнију заштиту. Нашим радом она су заокружена, решили основне хронолошке дилеме, типове материјалне културе, слојевитост, али је преостао и огроман простор који даље треба истражити”, каже Ђорђевићева.

Са више стотина археолошких целина, локалитет „Циглана” код Долова је и најистраженије налазиште из касноантичког периода у Банату. Бројем добијених података, изузетно је значајно по речима археолога панчевачког музеја, које чека обиман посао обраде материјала, изложбе и промоције локалитета, као и да се силни подаци нађу у монографијама по периодима. Наши саговорници истичу да је подједнако важна правна заштита и стављање локалитета под категорију, како би се валоризовао овај изузетан подухват панчевачког Народног музеја, финансијски комплетно подржан од Министарства за културу. И локална заједница би требало да препозна његов значај како би локација надомак Долова постала и дестинација све популарнијег археолошког туризма.