Неговање веза академске и привредне заједнице

Да не морамо увек отићи у свет у циљу стицања и унапређења знања и стручности, већ да свет може доћи код нас – показао је управо завршени дводневни међународни скуп „Управљање парадоксима у организацијама и између организација” одржан на Економском факултету Универзитета у Београду (УБ). Догађај је организован у сарадњи са Словеначком академијом за менаџмент и Економским факултетом из Љубљане уз подршку Америчке академије за менаџмент.

Учесници овог међународног скупа, поред тога што су својим радовима и утисцима допринели промовисању УБ у стручној јавности, уједно су били и гости нашег главног града и Србије. Неки од њих су и први пут у нашој земљи, као на пример Шерон Алварез, председница америчке Академије за менаџмент. На скупу су излагали и Арнолд Бекер са Универзитета у Ротердаму, Александар Стајковић, професор на Висконсин пословној школи, Мигел Пиња е Куња, професор са Лисабонског универзитета Нова, проф. др Метка Текавчић, председник словеначке Академије за менаџмент, проф. др Жаклина Стојановић, декан Економског факултета у Београду, проф. др Матеј Чернеј, редовни професор Економског факултета Универзитета у Љубљани, проф. др Томислав Хернаус, редовни професор Економског факултета Универзитета у Загребу, и проф. др Ана Алексић Мирић, редовни професор Економског факултета БУ.

С намером да се негују нераскидиве везе академске и привредне заједнице, приређена је посебна сесију којом је отворена тема свакодневице менаџера, предузетника и запослених. О њој се или не говори довољно, или се пак прича превише: Како изаћи на крај са међусобно супротстављеним захтевима посла? Како да истовремено будемо и централизовани и децентрализовани, флексибилни и поуздани, мали, а велики, велики, а мали? Како да се, на пример, одлучимо за прелазак на еколошки прихватљиве ресурсе који подразумевају високе инвестиције и остваривање профита из пословања, чиме се, с друге стране, одаје утисак еколошки неосвешћене организације?

Менаџери, власници, предузетници и запослени свакодневно се налазе у таквим ситуацијама и не знају на који начин да реагују. Најчешће се дуго питају да ли да примене „или–или приступ”, пошто се „не може имати све”, или је боље да балансирају и „траже златну средину” докле год је то могуће. Покушај примене оба приступа по систему и вук сит и овце на броју у пракси је по правилу спој неспојивог, неизводљив и парадоксалан. Таквих парадокса наш пословни дан је пун.

Зато треба да се траже практични, применљиви, конкретни одговори засновани на емпиријским и академским доказима – о томе су учесници конференције имали прилику да слушају и говоре на примерима светских компанија и најновијих података добијених истраживањем у региону.