Negovanje veza akademske i privredne zajednice

Da ne moramo uvek otići u svet u cilju sticanja i unapređenja znanja i stručnosti, već da svet može doći kod nas – pokazao je upravo završeni dvodnevni međunarodni skup „Upravljanje paradoksima u organizacijama i između organizacija” održan na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (UB). Događaj je organizovan u saradnji sa Slovenačkom akademijom za menadžment i Ekonomskim fakultetom iz Ljubljane uz podršku Američke akademije za menadžment.

Učesnici ovog međunarodnog skupa, pored toga što su svojim radovima i utiscima doprineli promovisanju UB u stručnoj javnosti, ujedno su bili i gosti našeg glavnog grada i Srbije. Neki od njih su i prvi put u našoj zemlji, kao na primer Šeron Alvarez, predsednica američke Akademije za menadžment. Na skupu su izlagali i Arnold Beker sa Univerziteta u Roterdamu, Aleksandar Stajković, profesor na Viskonsin poslovnoj školi, Migel Pinja e Kunja, profesor sa Lisabonskog univerziteta Nova, prof. dr Metka Tekavčić, predsednik slovenačke Akademije za menadžment, prof. dr Žaklina Stojanović, dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Matej Černej, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani, prof. dr Tomislav Hernaus, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu, i prof. dr Ana Aleksić Mirić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta BU.

S namerom da se neguju neraskidive veze akademske i privredne zajednice, priređena je posebna sesiju kojom je otvorena tema svakodnevice menadžera, preduzetnika i zaposlenih. O njoj se ili ne govori dovoljno, ili se pak priča previše: Kako izaći na kraj sa međusobno suprotstavljenim zahtevima posla? Kako da istovremeno budemo i centralizovani i decentralizovani, fleksibilni i pouzdani, mali, a veliki, veliki, a mali? Kako da se, na primer, odlučimo za prelazak na ekološki prihvatljive resurse koji podrazumevaju visoke investicije i ostvarivanje profita iz poslovanja, čime se, s druge strane, odaje utisak ekološki neosvešćene organizacije?

Menadžeri, vlasnici, preduzetnici i zaposleni svakodnevno se nalaze u takvim situacijama i ne znaju na koji način da reaguju. Najčešće se dugo pitaju da li da primene „ili–ili pristup”, pošto se „ne može imati sve”, ili je bolje da balansiraju i „traže zlatnu sredinu” dokle god je to moguće. Pokušaj primene oba pristupa po sistemu i vuk sit i ovce na broju u praksi je po pravilu spoj nespojivog, neizvodljiv i paradoksalan. Takvih paradoksa naš poslovni dan je pun.

Zato treba da se traže praktični, primenljivi, konkretni odgovori zasnovani na empirijskim i akademskim dokazima – o tome su učesnici konferencije imali priliku da slušaju i govore na primerima svetskih kompanija i najnovijih podataka dobijenih istraživanjem u regionu.