Нова клима на јужном Кавказу

После војне интервенције Азербејџана и успостављања суверенитета над енклавом Нагорно-Карабах у региону Кавказа осећа се нова клима која би, упркос егзодусу Јермена с тог подручја, могла да доведе и до нормализације односа Анкаре и Јеревана. То потврђује најновији телефонски разговор турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и јерменског премијера Никола Пашињана, један од ретких директних контаката лидера две суседне земље. Јереван и Анкара немају дипломатске односе више од три деценије, али сада као да је почела да се осећа нова, повољнија кима на Кавказу.

„Лидери две земље – председник Реџеп Тајип Ердоган и премијер Никол Пашињан – изразили су спремност да наставе контакте и да нормализују односе две земље”, потврдила је у Анкари Дирекција за комуникације турског председника. У влади тврде да ће контакти бити настављени, и то без претходног условљавања, што је иначе деценијама био случај.

Две државе немају дипломатске односе иако је Анкара пре више од три деценије међу првима признала Јерменију када је, после распада Совјетског Савеза, прогласила независност. У међувремену Анкара је херметички затворила своје границе према Јерменији у знак солидарности са Азербејџаном у спору око статуса провинције Нагорно-Карабах која се „одметнула” и прогласила независност. Све до недавне војне интервенције Бакуа у њој су већинско становништво били Јермени, али сада многи напуштају домове и траже уточиште у матичној земљи.

Турци и Азери имају братске односе који се темеље на заједничкој историји, култури, језику. „Ми смо исти народ који игром историје живи у две државе”, објашњавају у Анкари несебичну помоћ Азербејџану у Нагорно-Карабаху, укључујући и војну. Захваљујући и томе, Баку је успоставио суверенитет над том провинцијом. Пошто је тај проблем коначно скинут с дневног реда, Анкара сада покушава да отвори коридор и ка стратешки важном региону јужног Кавказа преко кога иду гасоводи и нафтоводи за транспорт каспијских енергената до Турске и купаца у Западној Европи.

У Јерменији за сада – ћуте, све очи су упрте у Пашињана. У Јеревану су до сада нормализацију односа условљавали претходним признањем Турске да је над Јерменима у Анадолији, током распада османске империје, од 1915. до 1917. године, извршен геноцид у коме је страдало милион и по људи. У Анкари то упорно оповргавају пошто би признање тог злочина отворило питање враћање огромне имовине и надокнаде штете потомцима прогнаних Јермена који сада живе широм планете.

„У то време можда је страдало од 250.000 до 500.000 људи, као што су у тим немирним временима страдали и други народи, па и Турци, али то није био геноцид”, објашњавају у турској влади. Јермени су се тада нашли на удару пошто су се једног тренутка приклонили Русима и борили се против Турака у североисточној Анадолији, што у Јеревану демантују. У Анкари предлажу да се формира независна комисија историчара који би оценила да ли је то био геноцид, док у Јеревану кажу да је јасно да је то био дотад у свету незапамћен погром припадника једног народа. То је била „велика трагедија, али не геноцид”, изнова наглашавају у Анкари. Сада остаје да се види да ли ће премијер Пашињан условити нормализацију односа с Турском претходним признањем геноцида, што су тражили његови претходници.

Међутим, геноцид над Јерменима у Турској су признале водеће земље у свету: Француска, Шведска, Русија, Грчка, Аргентина, а пре три године и Америка. Тај злочин као геноцид оквалификован је и у Европском парламенту, али то питање се никада није нашло на дневном реду Генералне скупштине Уједињених нација.