Брже до грађевинских дозвола

Ужице – Градска власт у Ужицу управо припрема мере које би требало да олакшају и поједноставе поступак за добијање грађевинских дозвола, као и да, с друге стране, бесправну градњу сасеку у корену. Први корак је већ обављена реорганизација градске управе, а најважнији предстојећи послови хитно доношење просторног плана Ужица, ГУП-а и ДУП-а.

– Стварањем услова за трансформисање и повезивање службе урбанизма и ЈП „Дирекција за изградњу” омогућићемо да грађани на једном месту могу да добију све информације и заврше нужне административне послове. Циљ нам је да Ужице постане пример позитивне праксе, место где ће потенцијални инвеститори што је брже могуће да дођу до одобрења за градњу – рекао је јуче градоначелник Ужица Јован Марковић, говорећи о првих сто дана рада локалне власти.

Према његовим речима, доношење просторног плана града касни већ три и по године, па последице неких недопустиво лоших урбанистичких одлука трпе грађани. Зато је доношење кључних планских аката важно, а они су основа и за покретање развојних пројеката у наредној години, а то су, између осталог, изградња надвожњака у Севојну ка Злакуси и околним селима, продужење улице Николе Пашића ка Медицинској школи и изградња дечјег вртића на Пори.

– Припремамо и решење за проблем паркирања у граду, с тим што се још размишља да ли ће то чинити сама градска управа или у сарадњи са приватним сектором. Намера је да на месту срушене поште почне градња пословно-стамбеног објекта од око 7.000 квадрата, а да се на ширем простору код сточне пијаце у Врелима прави тржни центар „Метро”, највећи у западној Србији. Наравно, радиће се и на наставку гасификације града, регионалној депонији Дубоко, улицама, водоводној и канализационој мрежи, бизнис инкубатору у Севојну и низу других подухвата – истакао је ужички градоначелник.

На новинарско питање колико је особа добило посао у ужичкој градској управи и јавном сектору у првих 100 дана рада ове власти Марковић је одговорио:

–У градску управу примили смо троје(једно за буџет, техничког секретара и пи-ар менаџера), на одређено време, и то након што су та радна места остала упражњена. Наше опредељење је да број запослених у јавном сектору буде исти или мањи од онога који смо затекли, уз непромењену масу зарада. Ипак, сматрам да пројекте и послове које смо започели не можемо на прави начин остварити без нових људи.