Победа која не улива поверење светским берзама

На прву вест о победи Барака Обаме на председничким изборима у САД глобалне берзе остале су неме, преноси агенција Блумберг. Чињеница да је на изборима у највећој политичкој и економској сили западног света победио Афроамериканац – сенатор са само једним мандатом, без икаквих извршних функција, изузетан говорник, политичар који је током баснословне кампање неколико пута знатно мењао став о појединим скупоценим авантурама претходне администрације... – није импресионирала светска финансијска тржишта.

У финишу екстравагантно скупе изборне кампање Барака Обаме (око 600 милиона долара) глобалне берзе сувише су биле заокупљене последицама најозбиљније светске финансијске кризе у последњих 75 година – изазване ризичним трговањем на Волстриту.

(/slika2)Еуфорија америчких бирача који су након двогодишње предизборне кампање довели у Белу кућу најмлађег председника у историји САД разлила се делом глобалног политичког спектра, али није заразила берзе. Најпозитивније су реаговале азијске берзе, најмање ентузијазма за ново руководство Америке показала су финансијска тржишта Старог континента.

„Замисао Барака Обаме да Америка у догледној будућности постане независна од увоза стране нафте неостварива је. Његов план да уравнотежи буџет који ће ове године исказати дефицит између 500 и 1000 милијарди долара – није реалан. Намера да заштити САД од рецесије стиже прекасно. Не можете истовремено снижавати пореске обавезе сиромашнима, уводити храну на тачкице за најугроженије и водити два скупа рата”, упозорили су јуче најугледнији амерички економисти.

Судбоносно везане за извоз робе на америчко тржиште, азијске берзе су јуче после вести о победи Барака Обаме достигле највишу вредност у последње три седмице, док је америчка валута наставила да јача. За берзе на Далеком истоку, макар јуче, било је довољно што је окончана вишемесечна неизвесност око тога ко ће водити највећу привредну силу западног света у време незапамћене кризе. Европске берзе биле су далеко опрезније. Водећи европски индекси акција јуче ујутру су опали због зебње да ће под вођством нове администрације САД брже изаћи из текућег финансијског кошмара него Европа. Истовремено, сви водећи индекси акција на Волстриту забележили су пад, након Обаминог изборног тријумфа.

Водећа светска финансијска тржишта питају се, наиме, шта је следећи корак будућег америчког председника Барака Обаме, који на нову дужност ступа тек 20. јануара.

Временски период између одласка Џорџа Буша и устоличења Барака Обаме већ је резервисан за низ историјских самита светских лидера заинтересованих да се што пре окончају разорне последице лањског урушавања америчког хипотекарног тржишта и потоње глобалне кредитне кризе, поремећених трендова на светском тржишту нафте, хране, злата...

Већ 15. новембра у Белој кући Џорџ Буш ће окупити лидере 20 пробраних држава развијенијег дела света на самиту о финансијским тржиштима и светској економији. Будући амерички председник Барак Обама позван је на тај самит. Да ли ће Обама успети дотле да оформи свој, за свет поуздани тим економских саветника са пакетом свежих предлога за излазак из кризе, питају се академска и берзанска елита остатка света. Да ли ће Обама успети да се наметне као лидер за излазак из глобалне финансијске кризе?

Обамин економски програм био је током америчке изборне кампање џокер којим је освојио поверење тамошњих бирача. Стране берзе истовремено нису изгубиле из вида да је Обама неколико пута током кампање знатно мењао мишљење о виталним питањима: дозволи за почетак истраживања нафте дуж америчких обала, порасту буџетских трошкова за помоћ најсиромашнијима и стамбено најугроженијим Американцима, дужини останка трупа САД у Ираку и Авганистану....

Да ли ће до тренутка док Барак Обама не стигне у Белу кућу јануара 2009. године последице текуће глобалне финансијске кризе бити по Америку још горе него што су сада? Колики финансијски маневарски простор остаје будућем председнику ако садашња администрација уз већ издвојених 700 милијарди долара за санирање банкарске кризе планира да се до Нове године задужи још најмање 300 милијарди долара?

Препород преко ноћи, који толико прижељкује Америка уздрмана на трону светске силе, вероватно није могућ.

(/slika3)„Америци ће бити неопходне деценије да исправи штету начињену стубовима економије. Обамин предлог за кресање буџета спречиће га да оствари најављене реформе. Он нема велики маневарски простор да учини ишта за најављени социјални програм, чак и да то жели. Не можете истовремено водити два рата и снижавати пореске обавезе. Оно са чим ће Американци морати да се суоче јесте да ће Обама бити једно од највећих разочарења у политичкој историји САД”, сматра Мајкл Мекинли, предавач на Националном универзитету Аустралије.

Т. Вујић

-----------------------------------------------------------

„Прва дама” жели да буде главна мама

Мишел Обама, тамнопута правница импозантног стаса (182 цм), заједно са супругом помера границе - у Белу кућу улази као прва „прва дама” потомак афричких робова. Са 44 године такође је једна од најмлађих после Џеки Кенеди, са којом је пореде и по осећају за моду.

Одрасла је у радничкој породици у јужном делу Чикага, у четврти из које су се „белци одсељавали како су се црнци досељавали”. У интервјуима је често наглашавала да ју је одредио начин на који је васпитана, окружена љубављу родитеља који су вредно радили.

У једном од последњих интервјуа пред изборе рекла је да не жели да се меша у политику и да ће јој главни посао бити да буде „главна мама” њиховим ћеркама.

До сада је једино наговестила да ће се посветити проблемима жена које балансирају између посла и породице и онима с којима се суочавају породице војних лица.

Са дипломама Принстона и Харварда, Мишел Робинсон је први посао нашла у једној адвокатској фирми, где је већ после три године дошло до засићења „корпоративном Америком”, али је стигла да упозна Барака, коме је била ментор.

Венчали су се 1992. и добили две ћерке. Малија (10) и Саша (7) биће најмлађа деца у Белој кући после Ејми Картер, која је имала седам година када се породица Џимија Картера уселила 1977. Немају дадиљу, а њена мајка се до сада бринула о деци када су они били на путу, мада је Мишел инсистирала да то никада не буде дуже од једне ноћи.

Једно време је радила у канцеларији градоначелника Чикага. Тренутно је потпредседник универзитетских болница Чикага, где јој је нагло повећана плата када је Барак постао сенатор, због чега је била на удару критика.

Замерили су јој и мањак патриотизма када је у фебруару на једном скупу рекла да је „сада први пут поносна на Америку”.

За Барака она је „стена”, особа која га држи на земљи. Они који је не воле кажу да је хладна и арогантна, „Обамина љута половина”.

У интервјуу за „Венити фер” рекла је да живе „готово обичним животом, ако тако нешто може да се каже за неког ко се кандидовао за председника”.

Један од извесних знакова да живот више неће бити обичан била је заштита Тајне службе коју су добили још на почетку кампање после претећих писама која су стизала на њихову адресу.

На основу њеног доприноса изборној кампањи, амерички коментатори, који су досадашње америчке „прве даме” сврстали у две групе - или сувише јаке и амбициозне или недовољно заинтересоване - покушали су да претпоставе каква ће бити Мишел на овој функцији, за коју не постоји формалан опис, али она одудара од оба „калупа”.

Остаје да се види који ће пут одабрати, а да избегне стил претерано амбициозне Хилари Клинтон и улогу пуке „домаћице куће” коју је заузела Лора Буш.

Ј. К.