Pobeda koja ne uliva poverenje svetskim berzama

Na prvu vest o pobedi Baraka Obame na predsedničkim izborima u SAD globalne berze ostale su neme, prenosi agencija Blumberg. Činjenica da je na izborima u najvećoj političkoj i ekonomskoj sili zapadnog sveta pobedio Afroamerikanac – senator sa samo jednim mandatom, bez ikakvih izvršnih funkcija, izuzetan govornik, političar koji je tokom basnoslovne kampanje nekoliko puta znatno menjao stav o pojedinim skupocenim avanturama prethodne administracije... – nije impresionirala svetska finansijska tržišta.

U finišu ekstravagantno skupe izborne kampanje Baraka Obame (oko 600 miliona dolara) globalne berze suviše su bile zaokupljene posledicama najozbiljnije svetske finansijske krize u poslednjih 75 godina – izazvane rizičnim trgovanjem na Volstritu.

(/slika2)Euforija američkih birača koji su nakon dvogodišnje predizborne kampanje doveli u Belu kuću najmlađeg predsednika u istoriji SAD razlila se delom globalnog političkog spektra, ali nije zarazila berze. Najpozitivnije su reagovale azijske berze, najmanje entuzijazma za novo rukovodstvo Amerike pokazala su finansijska tržišta Starog kontinenta.

„Zamisao Baraka Obame da Amerika u doglednoj budućnosti postane nezavisna od uvoza strane nafte neostvariva je. Njegov plan da uravnoteži budžet koji će ove godine iskazati deficit između 500 i 1000 milijardi dolara – nije realan. Namera da zaštiti SAD od recesije stiže prekasno. Ne možete istovremeno snižavati poreske obaveze siromašnima, uvoditi hranu na tačkice za najugroženije i voditi dva skupa rata”, upozorili su juče najugledniji američki ekonomisti.

Sudbonosno vezane za izvoz robe na američko tržište, azijske berze su juče posle vesti o pobedi Baraka Obame dostigle najvišu vrednost u poslednje tri sedmice, dok je američka valuta nastavila da jača. Za berze na Dalekom istoku, makar juče, bilo je dovoljno što je okončana višemesečna neizvesnost oko toga ko će voditi najveću privrednu silu zapadnog sveta u vreme nezapamćene krize. Evropske berze bile su daleko opreznije. Vodeći evropski indeksi akcija juče ujutru su opali zbog zebnje da će pod vođstvom nove administracije SAD brže izaći iz tekućeg finansijskog košmara nego Evropa. Istovremeno, svi vodeći indeksi akcija na Volstritu zabeležili su pad, nakon Obaminog izbornog trijumfa.

Vodeća svetska finansijska tržišta pitaju se, naime, šta je sledeći korak budućeg američkog predsednika Baraka Obame, koji na novu dužnost stupa tek 20. januara.

Vremenski period između odlaska Džordža Buša i ustoličenja Baraka Obame već je rezervisan za niz istorijskih samita svetskih lidera zainteresovanih da se što pre okončaju razorne posledice lanjskog urušavanja američkog hipotekarnog tržišta i potonje globalne kreditne krize, poremećenih trendova na svetskom tržištu nafte, hrane, zlata...

Već 15. novembra u Beloj kući Džordž Buš će okupiti lidere 20 probranih država razvijenijeg dela sveta na samitu o finansijskim tržištima i svetskoj ekonomiji. Budući američki predsednik Barak Obama pozvan je na taj samit. Da li će Obama uspeti dotle da oformi svoj, za svet pouzdani tim ekonomskih savetnika sa paketom svežih predloga za izlazak iz krize, pitaju se akademska i berzanska elita ostatka sveta. Da li će Obama uspeti da se nametne kao lider za izlazak iz globalne finansijske krize?

Obamin ekonomski program bio je tokom američke izborne kampanje džoker kojim je osvojio poverenje tamošnjih birača. Strane berze istovremeno nisu izgubile iz vida da je Obama nekoliko puta tokom kampanje znatno menjao mišljenje o vitalnim pitanjima: dozvoli za početak istraživanja nafte duž američkih obala, porastu budžetskih troškova za pomoć najsiromašnijima i stambeno najugroženijim Amerikancima, dužini ostanka trupa SAD u Iraku i Avganistanu....

Da li će do trenutka dok Barak Obama ne stigne u Belu kuću januara 2009. godine posledice tekuće globalne finansijske krize biti po Ameriku još gore nego što su sada? Koliki finansijski manevarski prostor ostaje budućem predsedniku ako sadašnja administracija uz već izdvojenih 700 milijardi dolara za saniranje bankarske krize planira da se do Nove godine zaduži još najmanje 300 milijardi dolara?

Preporod preko noći, koji toliko priželjkuje Amerika uzdrmana na tronu svetske sile, verovatno nije moguć.

(/slika3)„Americi će biti neophodne decenije da ispravi štetu načinjenu stubovima ekonomije. Obamin predlog za kresanje budžeta sprečiće ga da ostvari najavljene reforme. On nema veliki manevarski prostor da učini išta za najavljeni socijalni program, čak i da to želi. Ne možete istovremeno voditi dva rata i snižavati poreske obaveze. Ono sa čim će Amerikanci morati da se suoče jeste da će Obama biti jedno od najvećih razočarenja u političkoj istoriji SAD”, smatra Majkl Mekinli, predavač na Nacionalnom univerzitetu Australije.

T. Vujić

-----------------------------------------------------------

„Prva dama” želi da bude glavna mama

Mišel Obama, tamnoputa pravnica impozantnog stasa (182 cm), zajedno sa suprugom pomera granice - u Belu kuću ulazi kao prva „prva dama” potomak afričkih robova. Sa 44 godine takođe je jedna od najmlađih posle Džeki Kenedi, sa kojom je porede i po osećaju za modu.

Odrasla je u radničkoj porodici u južnom delu Čikaga, u četvrti iz koje su se „belci odseljavali kako su se crnci doseljavali”. U intervjuima je često naglašavala da ju je odredio način na koji je vaspitana, okružena ljubavlju roditelja koji su vredno radili.

U jednom od poslednjih intervjua pred izbore rekla je da ne želi da se meša u politiku i da će joj glavni posao biti da bude „glavna mama” njihovim ćerkama.

Do sada je jedino nagovestila da će se posvetiti problemima žena koje balansiraju između posla i porodice i onima s kojima se suočavaju porodice vojnih lica.

Sa diplomama Prinstona i Harvarda, Mišel Robinson je prvi posao našla u jednoj advokatskoj firmi, gde je već posle tri godine došlo do zasićenja „korporativnom Amerikom”, ali je stigla da upozna Baraka, kome je bila mentor.

Venčali su se 1992. i dobili dve ćerke. Malija (10) i Saša (7) biće najmlađa deca u Beloj kući posle Ejmi Karter, koja je imala sedam godina kada se porodica Džimija Kartera uselila 1977. Nemaju dadilju, a njena majka se do sada brinula o deci kada su oni bili na putu, mada je Mišel insistirala da to nikada ne bude duže od jedne noći.

Jedno vreme je radila u kancelariji gradonačelnika Čikaga. Trenutno je potpredsednik univerzitetskih bolnica Čikaga, gde joj je naglo povećana plata kada je Barak postao senator, zbog čega je bila na udaru kritika.

Zamerili su joj i manjak patriotizma kada je u februaru na jednom skupu rekla da je „sada prvi put ponosna na Ameriku”.

Za Baraka ona je „stena”, osoba koja ga drži na zemlji. Oni koji je ne vole kažu da je hladna i arogantna, „Obamina ljuta polovina”.

U intervjuu za „Veniti fer” rekla je da žive „gotovo običnim životom, ako tako nešto može da se kaže za nekog ko se kandidovao za predsednika”.

Jedan od izvesnih znakova da život više neće biti običan bila je zaštita Tajne službe koju su dobili još na početku kampanje posle pretećih pisama koja su stizala na njihovu adresu.

Na osnovu njenog doprinosa izbornoj kampanji, američki komentatori, koji su dosadašnje američke „prve dame” svrstali u dve grupe - ili suviše jake i ambiciozne ili nedovoljno zainteresovane - pokušali su da pretpostave kakva će biti Mišel na ovoj funkciji, za koju ne postoji formalan opis, ali ona odudara od oba „kalupa”.

Ostaje da se vidi koji će put odabrati, a da izbegne stil preterano ambiciozne Hilari Klinton i ulogu puke „domaćice kuće” koju je zauzela Lora Buš.

J. K.