Факултети чувају огромну количину личних података

Лични подаци о студентима и запосленима у високошколским установама све чешће се чувају у виртуелном облаку – „клауду”. Tо подразумева велику одговорност провајдера и установа које су њихови клијенти, а ова делатност није довољно уређена законима, речено је на регионалној конференцији правника у Будви, која је недавно одржана у организацији савеза Удружења правника Србије и Републике Српске.

– У пракси понекад није лако утврдити да ли је „клауд” провајдер руковалац или обрађивач података. У „клауд” базама лични подаци се брзо преносе од једног центра за складиштење ка другом, па корисници немају контролу над средствима уз помоћ којих се подаци обрађују – указали су Ива и Саша Ђорђевић, докторанди Правног факултета у Крагујевцу.

Високошколске установе чувају и веома осетљиве податке, попут оних о здравственом стању и породичној ситуацији. Зато је важно, истакли су, да законодавац детаљније регулише питање безбедности личних података студената и запослених, али и трећих лица са којима ступају у различите уговорне односе.

– Установе високог образовања оперишу огромним бројем података о личности. То нису само основни подаци о идентитету и степену образовања већ и о радноправном статусу, платама, стручном усавршавању, а прикупљају се и подаци који спадају у домен приватног живота, јер у случају болести, инвалидитета, трудноће, вантелесне оплодње и у другим ситуацијама студенти и запослени имају одређена права или повластице – објаснила је Ива Ђорђевић.

Прикупљање осетљивих података је у таквим ситуацијама оправдано, али је изузетно важна њихова заштита, јер чине саставни део приватног живота и не би смели да у утичу на права из радног односа, али могу утицати на добијање права на здравствено осигурање, као и на организацију радног времена и коришћење годишњег одмора.

– У случају увођења прековременог и ноћног рада, установа може направити распоред у зависности од тога да ли је запослени самохрани родитељ или родитељ млађег детета или детета са инвалидитетом. Наставнику и сараднику који се налази на одслужењу војног рока, породиљском одсуству, одсуству са рада ради неге детета или друге особе, боловању дужем од шест месеци, одсуству ради ангажовања у државним органима, изборни период и радни однос се продужава за то време – каже Ива Ђорђевић, која ради на Академији струковних студија у Београду као руководилац правних, кадровских и административних послова.

Када је реч о студентима, податке о личности треба прикупљати само уколико су неопходни за стицање статуса студента и остваривање права и обавеза током студирања.

– Закон о високом образовању на специфичан начин уређује прикупљање осетљивих података о личности студента који су у конкретном случају потребни за остваривање права на мировање статуса, где је регулисано да се студенту, на његов захтев, одобрава мировање права и обавеза, у случају теже болести, упућивања на студентску праксу у трајању од најмање шест месеци, одслужења и дослужења војног рока, неге детета до годину дана живота и посебне неге која траје дуже од дететове прве године живота, одржавања трудноће и у другим случајевима. На пример, студенткињи која је у поступку биомедицински потпомогнутог оплођења на њен захтев одобрава се мировање права и обавеза у складу са општим актом високошколске установе – објаснила је Ива Ђорђевић.

Осетљиви подаци уживају посебан режим и највећи степен заштите. То су и подаци који се односе на расу, политичко уверење, вероисповест, сексуални живот и осуђиваност за кривична дела. Установа може да прикупља ове податке само ако је за то овлашћена законом и ако је обезбеђена њихова одговарајућа заштита, а у одсуству тога само уз претходно обавештење и изричити пристанак лица чији се подаци обрађују.