Живот и Грабовац пишу романе

Две новчано најзначајније књижевне награде добио је ове године Стево Грабовац за свој роман „Послије забаве” – Нинову на почетку године а прекјуче и Награду „Владан Десница” коју писцима додељују писци. Довољно за „огромну одговорност, али и страх”, како је и сам рекао на Косанчићевом венцу у понедељак, приликом доделе признања „Владан Десница”.

Роман „Послије забаве” који, према речима његовог аутора, говори о томе „колико је људско биће спремно нанети зла другом бићу”, доста је читан и препоручиван од љубитеља књиге. Можда зато што га Грабовац, како је и сам објаснио, није писао из знања и мудрости, већ из зачуђености пред светом који не може да објасни. И по добијању Нинове награде имао је прилику да остане зачуђен када му је замерено што је отказао учешће у емисији „Утисак недеље”, што се срео са Додиком... И живот пише романе, не само Грабовац, па се у његовом случају све то испреплело.

Као што је рекао Милисав Савић, члан жирија на додели Награде „Владан Десница”, препознати праве вредности у савременој књижевности није лако, јер је књижевност на удару изопачености нашег времена. Жири, у чијем саставу су још и Љубица Арсић, Мирјана Митровић, Вуле Журић, Енес Халиловић, Ђорђе Писарев, Горан Гоцић Мирко Демић и председавајући Душан Ковачевић, окарактерисао je дело „Послије забаве” као роман о људској немоћи пред маштом зла.

Стево Грабовац је рођен у Славонском Броду 1973. године, где је одрастао и школовао се, а студирао је у Бањалуци. У свет књижевности ушао је 2007. збирком песама „Станица непостојећих возова”, а 12 година касније објавио је дебитантски роман „Мулат албино комарац” који је ушао у најужи избор за Нинову награду. Тек са романом „Послије забаве”, који је заснован на истинитим догађајима из 1992. године о масовном убиству ромске деце у месту Сијековац код Босанског Брода, постиже пун успех. Потрага за истином била је његов мотив за овај роман.

„Не може да се живи без истине. Не само без истине о овом случају, него и о свим осталим. Што год да се тамо тада десило, мора да се зна. И о једној и о другој страни. Али не онако као кад се игра тенис, не да би се на крају рекло – наших је настрадало оволико, а наших онолико. Политика и њена играрија ту немају шта да траже. Само је истина важна да бисмо могли да живимо овако како смо размештени на овом делу света – заједно”, рекао је Грабовац у једном интервјуу.