Oвладати гласом и дати максимум

Драго ми је што сам у овом тренутку постала члан Oпере Народног позоришта у Београду, јер је у току процес запошљавања нових младих људи, који ће са нашим искуснијим колегама сигурно допринети томе да представе буду још боље и посећеније, каже не без поноса Евгенија Јеремић Покрајац, сопран на почетку разговора за „Политику”. Млада уметница је завршила студије соло певања на Факултету музичке уметности у Београду, у класи Виолете Панчетовић Радаковић. Примљена је својевремено и у Oперски студио „Борислав Поповић” Народног позоришта у Београду који је водила примадона Радмила Бакочевић, а потом и првакиња Опере Сузана Шуваковић Савић. Лауреат је многих националних и међународних такмичења. На сцени Народног позоришта остварила је значајне улоге као што су Коштана (,,Коштана”), Розалинда (,,Слепи миш”), Станка (,,На уранку”), Виолета Валери (,,Травијата”), Дездемона (,,Отело”), Мими (,,Боеми”), а недавно је певала и Амелију Грималди (,,Симон Боканегра”). Добитник је награде Народног позоришта за улогу Коштане у истоименој опери и признања УМУС-а за најуспешнијег младог уметника у 2018. гогини.

О образовању и утицајима на њено уметничко сазревање млада сопранисткиња наводи:

– Имала сам ту срећу да су моја професорка из средње школе Лидија Јевремовић и професорка са факултета Виолета Панчетовић Радаковић бивше студенткиње наше оперске диве Радмиле Бакочевић. Увек сам се консултовала са професорком Радмилом и долазила са мојим тадашњим професоркама код ње и добијала драгоцене савете, који су се тицали како певања, тако и живота какав би оперски певач требало да води како би увек био доброј форми. Mогу да кажем да ми је та симбиоза мојих педагога и професорке Радмиле Бакочевић пружила посебно искуство и највише је допринела мом певачком путу и сазревању.

На почетку каријере Евгенија Јеремић је добила признање НП за улогу Коштане, а о томе колико јој је то значила у даљем раду каже нам:

– Та награда ме је веома изненадила зато што се обично не додељује уметницима који нису стални чланови ансамбла. Била је то велика потврда да се рад препознаје и да заиста у било ком репертоару морате да пронађете начин да ce максимално прилагодите и изађете из зоне комфора. То кажем због тога што је Коштана музички веома специфична улога која креће поприлично лирски, а завршава се крајње драматично. Такође је изазовна и глумачки, јер смо сви упознати са ликом Коштане и просто знамо шта она представља и колико мора да буде сугестивна. У исти мах она  је и нежан лик, јер је под околностима у каквим је живела прерано упознала све проблеме које живот са собом носи. Од осталих рола истакла бих и улогу Амелије Грималди која је најсвежија у мом репертоару. Разлог због ког је издвајам јесте што је као лик сасвим несвакидашња. Иако сам тумачила Виолету Валери из „Травијате,” као и Дездемону из „Отела”, лик Амелије својом вокалном линијом на неки начин подсећа на скуп свих Вердијевиx хероина у једном лику, иако је наизглед „лака” улога, у поређењу са наведеним. Цела опера „Симон Боканегра” је прилично необично написана у смислу редоследа ансамбала и поједини делови подсећају на сегменте из опера „Дон Карлос”, „Отело”, „Травијата”,  а истовремено су потпуно нови. Свакако захтева карактерне и глумачки убедљиве певаче на сцени. Мени је у томе доста помогао редитељ Марио Павле дел Монако, који је заиста посвећено радио са нама како бисмо што веродостојније пренели на публику све емоције лика који тумачимо. Ове две улоге издвајам јер иако су из супротних стилова, имале су и много тога заједничког. Првенствено због тога што су из мене извлачиле максимум и научиле ме како да још боље овладам својим гласом и интерпретацијом.

Евгенија Јеремић је учествовала у пројекту „Кросопера” под покровитељством Креативне европе и Европске уније и истиче да је музика са којом се ту сусрела представљала нешто заиста несвакидашње за њу, била јој је потпуно, до тада, неистражена област.

– Иако сам изводила дела савремених композитора никада се нисам сусрела са потпуно новом, савременом опером. То искуство било ми је драгоцено, јер сам захваљујући њему спознала и изнова остала фасцинирана тиме шта људски глас може да произведе. Кад је реч о осталим плановима, с нестрпљењем очекујем почетак нове сезоне у Народном позоришту, јер сам сигурна да ће се вратити и обновити нека дела, а можда и поставити још наслова у којима ће наша публика уживати. У плану имам и гостовање у Јапану 2025. са насловном улогом у опери „Турандот” као и солистички реситал – најављује лепе вести Евгенија Јеремић Покрајац.