Трка за наследника Ебрахима Раисија

Иран ће данас међу шесторицом кандидата на ванредним изборима после погибије Ебрахима Раисија одабрати председника који нема моћ каква припада врховном вођи, али својим одлукама може да утиче на свакодневни живот, чак и на спољну политику – у случају да се сагласи ајатолах Али Хамнеи.

Савет чувара, конзервативно тело које надзире изборе, одобрило је учешће шесторици од 74 кандидата која су се пријавила. Међу 12 чланова Савета чувара шесторицу правника директно именује Врховни вођа, а шест других бира парламент.

Тело је познато по масовним дисквалификацијама, пре свега реформиста и жена. Међу одбијенима се налазе бивши популистички председник Махмуд Ахмадинежад и бивши председник парламента Али Лариџани, и јасно је да се ради о покушају естаблишмента да обезбеди победу фаворизованих конзервативних кандидата.

На изборе излазе Мохамад Багер Калибаф, актуелни председник парламента. Био је градоначелник Техерана 2005. до 2017. и шеф иранске полиције 2000–2005. Током 1997. био је командант ваздухопловства Иранске исламске револуционарне гарде. Био је оптуживан за насилно гушење протеста, посебно репресије против студената 1999, 2003. и 2009. Осведочени конзервативац учествовао је у председничким тркама 2005. и 2013, када је оба пута изгубио, а 2017. се повукао у корист Раисија.

Саид Џалили је уз Калибафа главни кандидат конзервативаца. Блиски сарадник ајатолаха Али Хамнеија. Џалили је као члан Врховног савета за националну безбедност 2007–2013. учествовао у преговорима око иранског нуклеарног програма. Тврди се да је био против договора који је 2015. финиширао реформистички председник Хасан Рохани. Сада је члан посебно саветодавног тела које разрешава спорове између парламента и Савета чувара. Изгубио је на изборима 2013, а 2021. се повукао у корист Раисија.

Алиреза Закани је био градоначелник Техерана од 2021. и члан парламента у два наврата. Познат као ултраконзервативац, упорно се залаже за сегрегацију полова и за промоцију радикалних исламских погледа. Тврди се да је као командант паравојне организације Басиџа био умешен у обрачун са студентима у Техерану 1999, као и током антивладиних демонстрација 2022. Априла прошле године донео је одлуку да се непокривеним девојкама и женама забрани улазак у техерански метро, а прогурао је и драконске мере против жена које крше исламске кодове облачења. Намеравао је да учествује на председничким изборима 2013. и 2017, али је оба пута био дисквалификован. На изборима 2021. одустао је и пружио подршку Раисију.

Амирхосеин Газизадех Хашеми је релативно непознат. Био је члан парламента 2008–2021. и сматра се конзервативцем. Тренутно је председавајући Фондације за послове мученика и ветерана, владиног тела које подржава ветеране и породице војника убијених у акцијама. Члан је Централног савета Фронта за стабилност исламске револуције, политичке партије шиитских фундаменталиста блиске Исламској револуционарној гарди. Учествовао је на председничким изборима 2021, али се повукао у корист Раисија.

Масуд Пазешкијан је усамљени кандидат реформиста и главна нада оних који верују да су промене могуће. Кардиохирург из Табриза требало би да анимира анемично бирачко тело, посебно оне испод 30 година, који чине 60 одсто становништва од 90 милиона. Када је биран Раиси 2021, гласало је тек 49 одсто бирача, што је био најнижи број од времена револуције 1979.

Пре две године критиковао је власти због смрти Махсе Амини, девојке која је умрла пошто ју је полиција за чување исламског морала у Техерану привела због „непрописног” ношења хиџаба. Та смрт изазвала је талас крвавих нереда широм земље.

Кандидовао се на изборима 2013. и 2021, али Савет чувара је оба пута оборио његову кандидатуру. Најављујући могућност спољнополитичког заокрета и шаљући сигнал Западу, Пазешкијан је за саветника узео бившег шефа дипломатије Мохамада Џавада Зарифа, популарног архитекту нуклеарног споразума. Дует је на мети конзервативних кандидата и прорежимских медија.

Мостафа Пурмохамади, једини свештеник у трци са искуством и у конзервативним и у реформистичким владама. Био је министар унутрашњих послова (2005–2008) и правде (2013–2017). Током службовања у обавештајном министарству, Пурмохамади је припадао тзв. „Комитету смрти”, којим је управљао Раиси, и који је одговоран за масовне егзекуције хиљада политичких затвореника, који су 1988. оптужени да су сарађивали са Ираком током иранско-ирачког рата 1980–1988. Кандидовао се за председника 2013, али се повукао. Сада је, са 64 године, на положају саветника шефа судства и секретар је Врховног савета Удружења борбених свештеника, конзервативног политичког покрета.

Пурмохамади је у финишу трке изненадио посматраче и јавност реформским идејама које су разљутиле блок принципалиста, који су познати конзервативци. Затражио је укидање тзв. Моралне полиције, критиковао блокаде друштвених мрежа и инсистирао на преговорима са Сједињеним Државама. На државној телевизији појавио се у друштву кћерке, доктора економских наука, која му је један од саветника.

Неки данас саркастично констатују да је он већи реформиста од Пазешкијана, који честим цитирањем Курана оставља утисак да је теократа. Без Лариџанија у трци, његове шансе су порасле јер је у стању да привуче умерене конзервативце, независне и средњу класу, све оне који су подржавали Лариџанија, и да одвуче део гласова Пазешкијану.