Најведрији Сајам до сада

Београдски сајам књига место је сусрета писаца, читалаца и издавача. Писци су свакодневно гости штандова својих издавача, и управо тамо их можете наћи и са њима разговарати о свему па, између осталог, и о утисцима поводом сајма књига.
Радослав Петковић мисли да је Београдски сајам већ одавно постао продајно место, али да и даље живимо у илузији да је то више културна манифестација.

"На сваком сајму најбоље место има оно што се највише продаје, додао је. То сам посебно увидео ове године на Париском салону књига, јер су се књиге које сам тражио, у ствари, најпре могле наћи у некој од париских књижара. Логично је да ће издавачи пре изложити оне књиге које ће се најбоље продати. Нисам сигуран колико простора ту остаје за медијску презентацију мање тиражних књига, иако не верујем у поделу тиражних и неквалитетних и квалитетних, а мање тиражних књига. Мислим да је Београдски сајам књига пре свега важна регионална манифестација", рекао је Петковић.

Драган Великић сматра да недеља Сајма књига пружа увид у годишњу књижевну продукцију и уједно најављује и нова издања. "Београдски сајам књига све више оправдава одредницу међународног сајма, и сигурно је да ће интеграцијом Србије у Европску унију добити још више на значају. Што више буде страних издавача и уз већу маркетиншку подршку, Београдски сајам биће значајнији и у региону. Већ има велики број излагача, па и без већег труда има одређену тежину."

Миодраг Павловић каже да је сигуран да се "све цветање наше данашње књижевности види на штандовима овога сајма", и да је право славље обићи све штандове и упознати се са издањима наших писаца, која се објављују у великом броју.

Љубомир Симовић открио нам је да му се чини да је први утисак овогодишњег Сајма књига да је најведрији од свих до сада. "Не знам због чега, да ли је то због књига које ми се допадају, или због оволико људи заинтересованих за књиге, или због нечег ирационалног, али нешто се ’сложило’ што ствара добро расположење. Видео сам пуно књига које бих желео да имам, и које смо дуго чекали, а међу њима је Речник српскога језика Матице српске. Мислим да је врло лепо што је Задужбина Доситеја Обрадовића објавила његова Сабрана дела. Добро је што је Књижевна општина Вршац објавила Стеријина дела у двадесетак књига. Појавила се и занимљива књига Александра Младеновића ’Повеље и писма деспота Стефана Лазаревића’."

Вида Огњеновић је рекла да Сајам књига доживљава као дивну представу и увек му се радује, са узбуђењем долазећи свакога дана.

– То је пре свега због мноштва нових књига. Насупрот свим напорима да се литература маргинализује, као и личност књижевника у друштву. Сајам је на неки начин џиновски напор подршке. Осим тога много је нових књига које ме занимају, а ово је прилика и да сретнем неке писце, као и своје читаоце – додала је Вида Огњеновић.

– Увек ме изнова изненади број посетилаца Београдског сајма књига, и то је оно што је добро. Ове године нисам приметио драстичне разлике у односу на претходне. Пошто пратим издавачку продукцију током целе године за мене нема много изненађења у читавој тој ствари. Сајам је добра прилика да се човек сретне са пријатељима и колегама, и да са њима опуштено разговара – казао је Милета Продановић.

Никола Маловић је објаснио да се у последњих неколико година на Београдском сајму књига налази у двострукој улози, у улози писца, онога који воли књигу и обилази сајам, и у улози књижара.

– Када издавачку продукцију посматрате изнова, сваки пут се одушевите колико има добрих књига. У истом тренутку будете и несрећни што вам је за читање потребно још сијасет живота. То је највећи проблем феште књижевног стваралаштва – недостатак времена у животу. Онда човек треба да бира онај профил књига из којих ће нешто научити, јер је књижевност збирка делотворних рецепата, мишљења је Маловић.

Васи Павковићу се као и обично Сајам књига у Београду допада, и мисли да коначно имамо пуно лепих књига, код различитих издавача.

– Радује ме што су се појавиле неке едиције које су посвећене домаћем писцу, а то су едиције које су покренуле Матица српска, Завод за уџбенике и наставна средства, "Стубови културе" и "Народна књига". Ту су и добре преведене књиге, на штандовима издавача који су по томе познати, а међу њима су "Геопоетика", "Паидеја" или "Филип Вишњић". Мене највише радује што се појавио једнотомни Речник савременог српског језика Матице српске, који смо чекали петнаест година, и који садржи 11 хиљада речи, рекао је Павковић.

-----------------------------------------------------------

Миодрагу Павловићу уручена Базјашка повеља

Нашем познатом песнику Миодрагу Павловићу јуче је на штанду Завода за уџбенике и настaвна средства уручена традиционална награда Савеза Срба из Румуније - Велика Базјашка повеља. Ово признање, иначе, уручује се о празнику Преображења Господњег у манастиру Базјаш, задужбини Светога Саве, а Миодрaгу Павловићу уручено је са малим закашњењем, за целокупно књижевно дело, допринос богаћењу српске културе и очувању српског националног бића на свим просторима. Савез Срба из Румуније покренуо је едицију Великана српске књижевности на румунском језику, у оквиру које су објављене две збирке поезије Миодрага Павловића.