Najvedriji Sajam do sada

Beogradski sajam knjiga mesto je susreta pisaca, čitalaca i izdavača. Pisci su svakodnevno gosti štandova svojih izdavača, i upravo tamo ih možete naći i sa njima razgovarati o svemu pa, između ostalog, i o utiscima povodom sajma knjiga.
Radoslav Petković misli da je Beogradski sajam već odavno postao prodajno mesto, ali da i dalje živimo u iluziji da je to više kulturna manifestacija.

"Na svakom sajmu najbolje mesto ima ono što se najviše prodaje, dodao je. To sam posebno uvideo ove godine na Pariskom salonu knjiga, jer su se knjige koje sam tražio, u stvari, najpre mogle naći u nekoj od pariskih knjižara. Logično je da će izdavači pre izložiti one knjige koje će se najbolje prodati. Nisam siguran koliko prostora tu ostaje za medijsku prezentaciju manje tiražnih knjiga, iako ne verujem u podelu tiražnih i nekvalitetnih i kvalitetnih, a manje tiražnih knjiga. Mislim da je Beogradski sajam knjiga pre svega važna regionalna manifestacija", rekao je Petković.

Dragan Velikić smatra da nedelja Sajma knjiga pruža uvid u godišnju književnu produkciju i ujedno najavljuje i nova izdanja. "Beogradski sajam knjiga sve više opravdava odrednicu međunarodnog sajma, i sigurno je da će integracijom Srbije u Evropsku uniju dobiti još više na značaju. Što više bude stranih izdavača i uz veću marketinšku podršku, Beogradski sajam biće značajniji i u regionu. Već ima veliki broj izlagača, pa i bez većeg truda ima određenu težinu."

Miodrag Pavlović kaže da je siguran da se "sve cvetanje naše današnje književnosti vidi na štandovima ovoga sajma", i da je pravo slavlje obići sve štandove i upoznati se sa izdanjima naših pisaca, koja se objavljuju u velikom broju.

Ljubomir Simović otkrio nam je da mu se čini da je prvi utisak ovogodišnjeg Sajma knjiga da je najvedriji od svih do sada. "Ne znam zbog čega, da li je to zbog knjiga koje mi se dopadaju, ili zbog ovoliko ljudi zainteresovanih za knjige, ili zbog nečeg iracionalnog, ali nešto se ’složilo’ što stvara dobro raspoloženje. Video sam puno knjiga koje bih želeo da imam, i koje smo dugo čekali, a među njima je Rečnik srpskoga jezika Matice srpske. Mislim da je vrlo lepo što je Zadužbina Dositeja Obradovića objavila njegova Sabrana dela. Dobro je što je Književna opština Vršac objavila Sterijina dela u dvadesetak knjiga. Pojavila se i zanimljiva knjiga Aleksandra Mladenovića ’Povelje i pisma despota Stefana Lazarevića’."

Vida Ognjenović je rekla da Sajam knjiga doživljava kao divnu predstavu i uvek mu se raduje, sa uzbuđenjem dolazeći svakoga dana.

– To je pre svega zbog mnoštva novih knjiga. Nasuprot svim naporima da se literatura marginalizuje, kao i ličnost književnika u društvu. Sajam je na neki način džinovski napor podrške. Osim toga mnogo je novih knjiga koje me zanimaju, a ovo je prilika i da sretnem neke pisce, kao i svoje čitaoce – dodala je Vida Ognjenović.

– Uvek me iznova iznenadi broj posetilaca Beogradskog sajma knjiga, i to je ono što je dobro. Ove godine nisam primetio drastične razlike u odnosu na prethodne. Pošto pratim izdavačku produkciju tokom cele godine za mene nema mnogo iznenađenja u čitavoj toj stvari. Sajam je dobra prilika da se čovek sretne sa prijateljima i kolegama, i da sa njima opušteno razgovara – kazao je Mileta Prodanović.

Nikola Malović je objasnio da se u poslednjih nekoliko godina na Beogradskom sajmu knjiga nalazi u dvostrukoj ulozi, u ulozi pisca, onoga koji voli knjigu i obilazi sajam, i u ulozi knjižara.

– Kada izdavačku produkciju posmatrate iznova, svaki put se oduševite koliko ima dobrih knjiga. U istom trenutku budete i nesrećni što vam je za čitanje potrebno još sijaset života. To je najveći problem fešte književnog stvaralaštva – nedostatak vremena u životu. Onda čovek treba da bira onaj profil knjiga iz kojih će nešto naučiti, jer je književnost zbirka delotvornih recepata, mišljenja je Malović.

Vasi Pavkoviću se kao i obično Sajam knjiga u Beogradu dopada, i misli da konačno imamo puno lepih knjiga, kod različitih izdavača.

– Raduje me što su se pojavile neke edicije koje su posvećene domaćem piscu, a to su edicije koje su pokrenule Matica srpska, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, "Stubovi kulture" i "Narodna knjiga". Tu su i dobre prevedene knjige, na štandovima izdavača koji su po tome poznati, a među njima su "Geopoetika", "Paideja" ili "Filip Višnjić". Mene najviše raduje što se pojavio jednotomni Rečnik savremenog srpskog jezika Matice srpske, koji smo čekali petnaest godina, i koji sadrži 11 hiljada reči, rekao je Pavković.

-----------------------------------------------------------

Miodragu Pavloviću uručena Bazjaška povelja

Našem poznatom pesniku Miodragu Pavloviću juče je na štandu Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva uručena tradicionalna nagrada Saveza Srba iz Rumunije - Velika Bazjaška povelja. Ovo priznanje, inače, uručuje se o prazniku Preobraženja Gospodnjeg u manastiru Bazjaš, zadužbini Svetoga Save, a Miodragu Pavloviću uručeno je sa malim zakašnjenjem, za celokupno književno delo, doprinos bogaćenju srpske kulture i očuvanju srpskog nacionalnog bića na svim prostorima. Savez Srba iz Rumunije pokrenuo je ediciju Velikana srpske književnosti na rumunskom jeziku, u okviru koje su objavljene dve zbirke poezije Miodraga Pavlovića.