Место на којем коњи јуре 110 година

„Хиподром Београд” обележио је овог месеца 110 година постојања, а већ следећег викенда на Царевој ћуприји биће одржана једна од најзначајнијих трка – 102. галопски дерби. Тог дана за посетиоце најстаријег спортског објекта у Београду биће уприличен и „Лејдис деј” на којем ће се бирати најелегантнија дама и најлепши шешир.

– Један од наших циљева јесте да се врати култура облачења на јавним догађајима као што се то радило некада, почетком двадесетих година прошлог века. Некада су даме на хиподрому биле у обавези да носе шешир. Та традиција се и данас поштује на многим хиподромима. Узмите за пример Аскот у Великој Британији, где се одржавају краљевске коњичке игре. Тамо се даме управо истичу елеганцијом и шеширима. Због тога подржавамо наше госпођице да се на тркама појаве са шеширима, посебно оне испод 12 година, јер ће овај избор елеганције бити организован и за децу – објашњава Ана-Марија Ракочевић, пи-ар Јавног предузећа „Хиподром Београд”, и додаје да се следеће недеље очекује између 3.000 и 5.000 посетилаца, што је уобичајено за тркачки дан. Зато ће обезбедити додатне штандове, како би атмосфера на уређеним зеленим површинама била сајамска.

Хиподром располаже са четири стазе. Најдужа има 1.500 метара и песковита је. Али није елипсастог облика, што је уобичајено, па од џокеја тражи вештину. Друга стаза је галопска, и она је песковита, док је касачка стаза дужине 1.000 метара и насута је ризлом, објашњава Ракочевићева.

Све трке на стазама овог комплекса подно Кошутњака организују се уз помоћ Српског галопског савеза и „Белгрејд рејсинг клуба”. Увек се зна која је водећа, а многе од њих су само припрема за дерби, трипл (троструку) круну или такозвани Пехар председника републике који се додељује у августу. Трка Града Београда одржава се у октобру.

– Трке трају од априла до октобра. Поједине носе имена по неким меморијалима, а један од њих је и „Меморијал Владислав Рибникар”, који се одржава првог тркачког дана, значи почетком априла. Осим галопског, имамо дресурно и препонско јахање, као и касаче. Галопске трке одржавају се једном месечно – каже Ракочевићева и додаје да на хиподрому јаше један од најбољих светских џокеја Ђорђе Перовић.

Осим за коњичке трке, хиподром служи као место за рекреацију и за посете деце из школа и вртића, а овде долазе и фирме на тимска дружења. На овом месту налази се и један од највећих авантура паркова за најмлађе у граду, играоница на отвореном, а организовано је и јахање понија за малишане. Хиподром нема своје школе јахања, већ простор изнајмљују приватницима. Ту већ десет година постоји удружење „Потковица” које организује хипотерапију, односно дружење коња и деце са инвалидитетом. За њих је начињен посебан мањеж. Постоји идеја да се хипотерапија уприличи и за одрасле.

– Код нас се снимају спотови, серије, концерти… Овде су направљени и кадрови серије „Азбука нашег живота”, а многи још памте чувени концерт „Бијелог дугмета” одржан 2005. године – напомиње наша саговорница.

Хиподром се већ одавно налази у близини стамбених блокова и у последње време око њега се интензивно гради. У Паштровићевој улици ничу зграде као печурке после кише, а на месту где је некада био „Југопетрол” планирана је изградња комерцијалних садржаја попут хотела или шопинг мола. Део јавности годинама се пита да ли ће ово место где уживају љубитељи коња, а те прелепе племените животиње у галопу достижу и брзине од 70 километара на сат, остати на истој локацији. Према информацијама које имамо, Хиподром би до краја 2041. године требало да остане ту где јесте, наглашава Ракочевићева.

– Велики циљ запослених у овој градској институцији јесте да се обнови постојећа трибина која је 1999. године изгорела у пожару. Тренутно на њој има 960 места, а идеја је да нова буде реконструисана у духу двадесетих година прошлог века. У то доба трибина је имала и надстрешницу. После тог пожара обновљена је судијска трибина, а прошле године сређене су и тркачке стазе, као паркур за дресурно јахање – истиче Ракочевићева.

Рибникар удомио хиподром код Цареве ћуприје

Прве модерне коњичке трке у нашој земљи, приређене по узору на западноевропске, одржане су у Београду 1842. Њих је, како сведоче хроничари на страници „Београдске приче”, организовао енглески конзул Лојд Џорџ Хоџес. Доласком кнеза Михаила на чело Србије, од шездесетих година 19. века у Београду се трке одржавају сваке године, а један од такмичара био је и сам кнез. Надметало се на тадашњој периферији – простору код данашњег Правног факултета, Универзитетске библиотеке и Техничког факултета.

Кнез је уредио и правила која су подразумевала и то да се сваке године приређује официрска, трка народних коњаника, али и она у којој „учествује ко хоће”. Од деведесетих година 19. века трке се приређују у Маринковој бари, а почетком прошлог века на Бањици је одржан први српски дерби.

На Цареву ћуприју хиподром се преселио 1912. захваљујући Владиславу Рибникару, оснивачу „Политике”, најстаријег дневног листа на Балкану, и члану Дунавског кола јахача. Ту идеју на светлост дана Рибникар је изнео 1905, а са тим предлогом сагласило се Министарство привреде на чијем челу је био Јаша Продановић. Али Хиподром тек 1912. године добија земљиште. Отворен је на лето 1914. у освит Првог светског рата.

– Рибникар је имао обичај да својим коњима даје имена по српским јунацима и личностима из књижевности. Међу њима била је и Зона Замфирова. Постоји прича да је, када почео Велики рат, ову кобилу Владислав повео са собом. Рибникар је погинуо на јесен 1914, а 1940. на Хиподрому је постављена његова биста. Она и данас краси краљеву трибину – истиче Ана Ракочевић и додаје да су некада готово све познате породице попут Дунђерских и предратног градоначелника Београда Владе Илића имале своја грла.

Указом краља Александра из 1920. Дунавском колу јахача „Кнез Михаило” уступљено је државно земљиште у бесплатан закуп на 75 година, „ради подмирења земаљске потребе у стварању сталне стазе за јавне коњске утакмице”. Годину касније одржани су први галопски дерби и прва трка града Београда. Премијерна касачка надметања ревијалног карактера била су 1930.

Дунавском колу јахача управљање хиподромом одузето је национализацијом 1949. Тркалиште потом мења назив у Хиподром Београд, а одлуком Скупштине града из фебруара 2008. постаје јавно предузеће.